bd mov beg

Mokra Gora

Neobična pruga uskog koloseka Šarganska osmica predstavlja turistički kuriozitet Srbije. Šarganska osmica je interesantna i u svetu veoma retka pojava namenjena prvenstveno turizmu. U pitanju je deo nekadašnje pruge koja je povezivala Beograd i Dubrovnik preko Sarajeva a put od Beograda do Dubrovnika trajao je oko dva dana i dve noći.

Pruga je nakon 49 godina rada, 1974. godine napuštena i demontirana ali jedan njen deo na deonici između Užica i Višegrada je 24 godine nakon ukidanja autentično obnovljen ali ovoga puta za potrebe turizma. Postavljene su nove šine a iz Železničkog muzeja u Požegi dotegljene su stare lokomotive i vagoni. Šarganska osmica se u ovo „novo“ doba pokazala kao itekako isplativ projekat i pronela sopstvenu i slavu Srbije kao neobične i jedinstvene turističke destinacije širom Evrope i sveta.

Put od Mokre Gore do Šargana je izuzetno slikovit i uzbudljiv. Ispresecan brojnim mostovima, viaduktima i tunelima. Šarganska osmica na dužini puta od samo 2,7 km savladava visinsku razliku od 300 metara, pri čemu je to, rekosmo, pruga tzv. „uskog“ koloseka a njen nagib iznosi 18 promila po čemu je jedinstvena u celom svetu.

Ime „osmica“ pruga je dobila zato što vijuga Šarganom putanjom u obliku arapskog broja osam. Vozeći se „Osmicom“ putnici gube orijentaciju i stiču utisak da se kreću jednom te istom putanjom u zatvorenom krugu tj. „osmici“ a potpuna konfuzija nastaje kada nekoliko se Drvengrad pojavi više puta ali uvek sa druge strane vagona.

Izgradnju ove pruge započeli su Austrijanci 1916. godine, za vreme okupacije Srbije. Posle desetak godina upornih radova, Šarganska osmica postala je graditeljsko čudo tog doba a, verovali ili ne, taj status zadržala je i danas.

Austrijanci su obećali slobodu inženjeru, osuđenom na doživotnu robiju, samo ako uspe da razreši „Šarganski čvor“ što mu je uistinu i pošlo za rukom ali slobodu ipak nije dočekao zahvaljujući načinjenoj pogrešci zbog koje je izvršio samoubijstvo. Naime, ekipe koje su kopale čuveni i najduži šarganski tunel dug 1660,80 m. sa obe strane, nisu se susrele na sredini…

šarganska osmica

Ipak, radovi su nastavljeni nakon što je jedan drugi inžinjer uočio spornu grešku i nastavio sa radom. Nedugo zatim, dogodila se tragedija kada je odron u tunelu zatrpao čitavu smenu smenu ruskih zarobljenika koji su ga kopali tako da pruga ni tada nije bila sastavljena i puštena u saobraćaj.

Radovi su nastavljeni 1922. godine sve do propasti kompanije koja je nastavila da izvodi započete radove. Na kraju je posao izgradnje pruge završila država.

Pored Šarganske osmice, na Mokroj Gori postoji i još jedan turistučki kuriozitet – etno selo Mećavnik koje je poznato i pod imenom „Drvengrad“.

Drvengrad

Mećavnik je „grad iz bajke“, nešto što vredi videti i doživeti. To je grad-hotel sa svim elementima neophodnim da bi se nazvao gradom i hotelom u isto vreme.

Pošto prođete visoku gradsku kapiju ispred koje stražari neobičan stari top u ruskom stilu, izazite pravo na glavnu gradsku ulicu popločanu drvenim pragovima na čijem kraju se nalazi mala drvena crkva. Osećate jedan nestvaran i bajkovit svet stvoren maštom filmskog genija Emira Kusturice. Ovde se nalaze kafane, stare kuće brvnare karakteristične za područje planine Tare i šire. Neke su ovamo donesene iz Republike Srpske, neke su sagrađene ispočetka poštujući tradicionalni stil gradnje starih majstora…

Mećavnik

Postoje ozbiljne namere i realni planovi da se pruga produži do Višegrada u Bosni i Hercegovini gde postoji važan istorijski i turistički objekat, stari most na Drini, zahvaljujući istoimenom delu nobelovca Ive Andrića „Na Drini ćuprija“.

Nedaleko od „ćuprije“ intenzivno se gradi Kamengrad (ili Andrić grad), etno selo kao „odgovor“ na gornji Drvengrad takođe u „režiji“ Emira Kusturice.

Višegrad

Na Mećavniku ima dovoljno sadržaja da u njemu možete i da ostanete nekoliko dana. Pored apartmana i soba ovde se nalazi i biblioteka, bioskop, sportska i kongresna dvorana, bazen, sauna… da ne govorimo o prelepim vidicima i stazama za šetnju.

Napisao: Miroslav Bronzić