bd mov beg

Nova godina u Moskvi

  • 00 DAN
  • 00 SAT
  • 00 MIN
  • 00 SEK
+

Ostrvo Kiži

Slikovito ostrvo Kiži nalazi se u Onješkom jezeru, na severoistoku Rusije, u federalnoj republici Kareliji. Dugo je oko 7 kilometara i široko oko 500 metara. Okružuje ga oko 5 000 malih ostrvaca, od kojih neka ne prelaze više od 2 metra u prečniku.

Ostrvo Kiži turisti najčešće posećuju kao jedno od odredišta krstarenja Volgom od Sankt Peterburga do Moskve. Naravno, ovaj aranžman nalazi se i u našoj ponudi. Potražite ga u meniju „Aranžmani“ na ovom sajtu.

Ono što ke karakteristično za ovo ostrvo i po čemu je poznato širom sveta su desetine jedinstvenih neimarskih dela od drveta, izrađenih tokom poslednjih šest vekova.

Najčuveniji na Kižiju je kompleks dve crkve iz 18. veka i osmougaonom zvoniku koji su izrađeni od drveta. Najveća, Preobraženjska crkva ima ukupno 22 kupole koje se uzdižu piramidalno i, poput crkve svetog Vasilija u Moskvi, ostavlja utisak snažne dubine i složenosti iako se njen izgled zasniva na prostoj geometriji. Njene kupole su pokrivene sa preko 30 hiljada gusto zbijenih jasikovih daščica. Ova građevina predstavlja pravo remek delo ruske arhitekture.

Druga, crkva Pokrova presvete Bogorodice, ima ukupno 9 kupola a izgrađena je 1764. godine takođe u potpunosti od drveta. Naime, u Rusiji postoji izvesni običaj/pravilo, koje je primenjeno i ovde, da se crkve grade u paru,  jedna za službe tokom leta, a druga za službe u zimskom periodu. Tako Preobraženska crkva predstavlja „letnju“ crkvu a Pokrovska „zimsku“.

Pokrovska crkva je spojena sa Preobraženjskom i predstavlja skladan i lep vizuelni dodatak čitavom kompleksu. Preobraženjska crkva je svojom strukturom ustremljena ka nebu a Pokrovska crkva je sa svojom proširenom trpezarijom ima akcenat na horizontali.
Prva tj. Preobraženjska crkva je sagrađena je bez ijednog eksera ili metalnog dela, samo uz pomoć sekire i dleta. Legenda kazuje da je crkvu je sagradio izvesni drvodelja Nestor, koji je po završetku svog dela, sekiru bacio u jezero govoreći: „Crkvu je sagradio majstor Nestor. Crkva, kao ova moja, ne postoji nigde drugde, niti će ikada postojati“… Po drugim izvorima, crkva je sagrađena 1714. godine u čast pobede ruskog cara Petra Velikog nad Šveđanima.
Zaseban deo Kiškog crkvenog kompleksa čini šatorasti zvonik između dve crkve. Prvobitno je sagrađen krajem 18. veka a reizgrađen 1874. godine.

Nekada su šume severne Rusije između jezera Ladoga i Belog mora bile prepune drvenih crkava a do danas  je sačuvano samo nekoliko dragocenih primera, od kojih je najpozatniji upravo ovaj arhitektonski kompleks na ostrvu Kiži.
U središnjem i severnom delu ostrva takođe se nalaze kapele, koje su tu premeštene iz okolnih sela. Sve njih odlikuje skromni šarm i lepota karakteristična za tradicionalnu rusku drvenu arhitekturu molitvenih mesta, sa dekorativnim duborezom i malim drvenim kupolama. Najupečatljivija je kapela sveta Tri jerarha iz 18. veka koja je napravljena u selu Kavgora u Kondopogskoj regiji Karelije. Ova mala struktura kulminira na svom zapadnom kraju osmougaonim zvonikom.
U okviru ovog kompleksa nalazi se i najstarija ruska vetrenjača i muzej na otvorenom koji je osnovan je 1966. godine odlukom Sovjetske vlade. Mnoge ruske institucije kulture ulažu velike napore da se ovo kulturno nasleđe zaštiti. Kiži je 1966. godine  dobio status nacionalnog muzeja arhitekture i istorije a 1990. godine je upisan na UNESCO listu Svetske baštine.

Ostrvo je odavno naseljeno, a danas na njemu živi stotinjak ljudi u dva sela. Istirijski izvori govore da su ljudi nastanjivali obale karelskih reka i jezera od davne prošlosti, još pre oko devet hiljada godina. Velik uticaj na lokalno starosedelačko stanovništvo izvršile su pridošlice u X i XI veku koje su ovde počele intenzivni je da se doseljavaju po ulasku južne Karelije u sastav staroruske države. Od tada se,  pod uticajem pridošlica, razvijaju zemljoradnja, stočarstvo, obrada lana i tkački zanat. Odvija se razmena iskustava: usavršava se tesarski alat, doteruju postupci gradnje. Karelija dugo nije poznavala klasične kolske puteve već su glavne saobraćajnice bile reke i jezera, te, stoga, nije slučajno što su njihova sela obično okrenuta ka vodi.
Ostrvo Kiži je dobilo ime u davna vremena kada su tu živela finsko-ugarska plemena. Na njihovom narečju reč koja zvuči otprilike kao „kižat“ označavala je igralište. Predpostavlja se da su prastara plemena, žitelji okolnog ostrvlja i kopna ovde organizovali i održavali mnogobožačke rituale – igre.

 


Прикажи већу мапу