{"id":1912,"date":"2017-04-24T10:33:50","date_gmt":"2017-04-24T08:33:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.rtours.rs\/sr\/?p=1912"},"modified":"2017-05-08T12:01:38","modified_gmt":"2017-05-08T10:01:38","slug":"krstarenje-volgo-balticki-vodeni-put-sankt-peterburg-moskva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/krstarenje-volgo-balticki-vodeni-put-sankt-peterburg-moskva\/","title":{"rendered":"Krstarenje Volgo-balti\u010dkim vodenim putem od Sankt Peterburga do Moskve"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Miroslav Bronzi\u0107, www.bronzic.com<\/a><\/em><\/strong><\/span><\/p>\n

Onom ko nije do\u017eiveo ovo uzbudljivo iskustvo nije poznato kakve lepote se kriju ovde, du\u017e Volgo-Balti\u010dkog vodenog puta gde caruju mo\u0107ne reke: Volga, Neva, Svir, Kov\u017ea i \u0160eksna kao i najve\u0107a i najlep\u0161a jezera Evrope: Lado\u0161ko i Onje\u0161ko, zatim Belo i Ribinsko jezero. Kroz kanale (Volgo-Balti\u010dki i Moskovski) i ustave, savlada\u0107emo neverovatnu visinsku razliku od minimalnih 0 m nadmorske visine u Sankt Peterburgu do maksimalnih 160 m n\/v u Moskvi.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Prebrodi\u0107emo ukupno 17 brodskih prevodnica na putu dugom 1.321 km, krstare\u0107i pet dana prose\u010dnom brzinom 25 km\/h. Na tom putu \u0107emo videti i do\u017eiveti Rusiju: Njene najve\u0107e gradove – Moskvu i Sankt Peterburg i Rusima toliko va\u017enu \u201eMajku Volgu\u201c \u2013 najve\u0107u i strate\u0161ki najva\u017eniju \u201earteriju\u201c zemlje. Na ovom uzbudljivom krstarenju divi\u0107emo se ruskoj kulturi, tradiciji i obi\u010dajima. Nau\u010di\u0107emo mnogo o ovom velikom narodu i velikoj zemlji. Razume\u0107emo ih i zavoleti. Radova\u0107emo se s njima kroz pesmu i igru, sanjariti u belim no\u0107ima i romanti\u010dnim zalascima, \u010dudi\u0107emo se stvarnosti na najlep\u0161em ostrvu drevne Karelije \u2013 Ki\u017eiju. Na obalama bistre reke Svir u\u017eiva\u0107emo u miru i spokoju prirodne oaze i originalnosti sela Mandrogi. Ne\u0107e nedostajati ni metropolitenskog daha velikih gradova. Ako ste od onih koji putovanje ne mogu da zamisle bez \u0161opinga – Gostini Dvor<\/a> u Sankt Peterburgu i GUM (\u0413\u043b\u00e1\u0432\u043d\u044b\u0439 \u0443\u043d\u0438\u0432\u0435\u0440\u0441\u00e1\u043b\u044c\u043d\u044b\u0439 \u043c\u0430\u0433\u0430\u0437\u045d\u043d<\/a>) u Moskvi \u0107e vas ostaviti bez daha. To nisu samo \u0161oping centri – to su institucije urbane kulture. Ako, pak, putovanje ne zovete tim imenom bez poseta muzejima i galerijama, ni o tome ne treba da brinete. Ermita\u017e<\/a> i Tretjakovska galerija su daleko ispred mnogih u Zapadnoj Evropi, po raznim kriterijumima. Ukoliko volite pokloni\u010dka putovanja, crkava i manastira na ovom putu ima i vi\u0161e nego \u0161to mo\u017eete da pretpostavite. Po\u0111imo od svih onih u Sankt Peterburgu (me\u0111u kojima grandiozno\u0161\u0107u predvode Isakijevski i Kazanjski Sabor), do onih Moskovskih me\u0111u kojima se, lepotom i rasko\u0161i, izdvajaju kolosalni Hram Hrista Spasitelja i Katedrala Sv. Vasilija Bla\u017eenog na Crvenom trgu. Usput \u0107ete upoznati lepotu drvenih crkava na ostrvu Ki\u017ei, znameniti Kirilo-Belo\u017eerski manastir, sa istorijskog aspekta va\u017ene hramove Ugli\u010dkog kremlja, svetinje Jaroslavlja i mnoge druge.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Isakijevski Sabor, Sankt Peterburg, Foto: Photodune.<\/em><\/span><\/p>\n

Ako od odmora o\u010dekujete mnogo \u2013 ba\u0161 mnogo, onda su ovih jedanaest dana i 1.300 kilometara pravi izbor za Vas.<\/p>\n

Podsetimo, ovo je krstarenje izme\u0111u dva najve\u0107a grada u Rusiji tj. izme\u0111u drugog i \u010detvrtog najve\u0107eg grada Evrope. Ovo nije pusta statisti\u010dka \u010dinjenica – iza nje se \u201ekrije\u201c mnogo toga \u0161to niste znali, a ovaj tekst \u0107e Vam \u201eotkriti\u201c tek po koji promil svih \u201etajni\u201c Evropskog istoka.<\/p>\n

O Volgo-Balti\u010dkom vodenom putu<\/span><\/h2>\n

Kada je Petar Veliki zaposeo drevnu Ingriju, a potom podigao carsku prestonicu Sankt Peterburg, re\u0161io je da svoj grad pove\u017ee sa unutra\u0161no\u0161\u0107u zemlje. Ovaj plan be\u0161e preambiciozan kao i sam plan podizanja nove prestonice ali, \u0161ta je to za tako mo\u0107nog cara kakav je bio Petar Veliki!?!<\/p>\n

Najzad, valjalo je otpo\u010deti posao, a potom \u0107e, gradnjom u etapama, vremenom i trudom nastati prvi, \u201eMarijinski\u201c vodeni put na 38 drvenih ustava za la\u0111e koje su teglile do 600 tona tereta. Najzad, \u0161ezdesetih godina XX veka ceo vodeni put je obnovljen i pro\u0161iren. Broj ustava je smanjen, formirano je najve\u0107e ve\u0161ta\u010dko jezero na svetu – Ribinsko, prokopan je Moskovski kanal, \u010dime je stara prestonica postala \u201eluka pet mora<\/em>\u201c a propusna mo\u0107 \u201eLenjinskog vodenog puta\u201c (tako su ga zvali za vreme sovjeta)<\/em>, omogu\u0107ila je nesmetanu plovidbu i za brodove kapaciteta od \u010dak 5.000 tona.<\/p>\n

\"Peter<\/a>
\nBy Paul Delaroche<\/a> – 1. – 4. Unknown<\/span>
\n5. Bildindex der Kunst und Architektur, object 00031228<\/a>., Public Domain, Link<\/a><\/p>\n

Paul Delaroche, Petar Veliki, 1838. god.<\/em><\/span><\/p>\n

Po\u010detkom XXI veka, u celom svetu, su naro\u010dito postala popularna krstarenja, kako morska tako i re\u010dna. Dunav, Volga, Rajna i Loara su postale \u201ekraljice\u201c kruzinga, a Volgo-balti\u010dki vodeni put postao je jedna od dve najpopularnije evropske kruzing-rute.<\/p>\n

Po\u010detna ta\u010dka na\u0161eg krstarenja je severna ruska prestonica<\/em>, Sankt Peterburg<\/a> koji je, po mnogima, najlep\u0161i grad starog kontinenta, a time, podrazumeva se, i celog sveta. Ako ovu, priznajem, smelu tvrdnju, smatrate preterano-subjektivnom, izazivam Vas da se u nju li\u010dno uverite. Ne morate odmah da krenete put Pitera<\/em> (tako mu tepa ceo svet) ve\u0107 kliknite OVDE<\/a> i uverite se. \u010cinjenica je da je i taj \u010dlanak kreiran od strane istog autora, ali, kada je Sankt Peterburg u pitanju, izbor pisanih \u010dlanaka, video i foto materijala na internetu je zaista prevelik.<\/p>\n

U Sankt Peterburgu se zadr\u017eavamo gotovo tri dana. To vreme jedva da je dovoljno za obilazak svega \u0161to se treba videti u ovom gradu ali, uz dobru organizaciju, ste\u0107i\u0107ete dovoljno utisaka po kojima \u0107ete ovaj plemeniti grad pamtiti celog \u017eivota. Najzad, poverujte mi da bi i petnaest dana bilo nedovoljno da ga upoznate.<\/p>\n

Na\u0161 brod, nazvan po \u010duvenom ruskom slikaru, Vasiliju Surikovu<\/a>, je veoma lep re\u010dni kruzer. Sagra\u0111en je 1975. godine u Austriji, a rekonstruisan i restauriran 2007. godine. Ve\u0107ina ljudi na pomen re\u010di \u201ekruzer\u201c zamisli ogroman luksuzni prekookeanski brod – onakav kakav, na na\u0161im prostorima, \u010desto vi\u0111amo pred Kotorom<\/a> ili Dubrovnikom,<\/a> ali to sa re\u010dnim kruzerima nije slu\u010daj. Re\u010dni kruzeri su uvek dosta u\u017ei kako bi mogli da se \u201eprovla\u010de\u201c kroz uske brodske prevodnice. Ovaj na\u0161 je \u0161irok 14,5 m, a duga\u010dak 110 metara. Ima \u010detiri palube i kapacitet od svega 150 putnika \u0161to ga \u010dini prili\u010dno komfornim. Na brodu se nalaze recepcija, restoran, dva bara, konferencijska sala, ambulanta, mala prodavnicu suvenira i sl. Sve u svemu, interesantno, ne previ\u0161e luksuzno mesto za odmor, ali kvalitet usluge svakako opravdava cenu, koja, moramo to priznati, i nije prevelika u odnosu na \u010dinjenicu da na njemu provodimo 10 dana sa punim pansionom (doru\u010dak-\u0161vedski sto, ru\u010dak-meso, riba ili vegetarijanska hrana – \u010desto u formi lan\u010d paketa, ve\u010dera-meni<\/em>). Osim navedenog, na brodu se sve vreme organizuju raznovrsni gratis programi animacije poput folklornih i drugih koncerata, igranki sa \u017eivom muzikom, filmskih projekciija, poseta kapetanskim kabinama i postrojenjima, interesantnim \u201e\u010dasovima\u201c ruskog i sl. Ne zaboravimo i program dobrodo\u0161lice na brod, ro\u0161tiljanje na obali i gala kapetansku ve\u010deru.<\/p>\n

Po\u0161to na\u0161 brod, u predve\u010derje tre\u0107eg dana Sanktpeterbur\u0161ke avanture, isplovi iz gradske re\u010dne luke i zaputi se uzvodno, mo\u0107nom Nevom, ka Lado\u0161kom jezeru, mo\u017eemo smatrati da je krstarenje dugo 1.300 km sve\u010dano po\u010delo. Na\u0161e naredno pristani\u0161te je etno selo Verhnjije Mandrogi, na obalama reke Svir ali, greota bi bilo kada bismo Mandrogi smatrali slede\u0107om ta\u010dkom na\u0161eg putovanja. Za one koji ne \u017eele da protra\u0107e niti jedan trenutak ili detalj, opisa\u0107u sve \u0161to biste trebali da znate i vidite sa palube. Verujte mi, polarna no\u0107 nad Nevom i svitanje na Lado\u0161kom jezeru su retko poseban do\u017eivljaj. To zna\u010di da za spavanje nema mnogo vremena te da je i njega po\u017eeljno pa\u017eljivo isplanirati. Meni je naro\u010dito uzbudljiv trenutak, \u010dije impresije \u017eelim da vam prenesem, bio susret\u00a0 sa Lado\u0161kim jezerom. Prva takva impresija je grad \u0160liselburg na desnoj obali i trvr\u0111ava \u201eOre\u0161ek\u201c na ostrvu prekoputa, izme\u0111u kojih \u0107emo otploviti dalje na jezero.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Ovde, u \u0160liselburgu je po\u010detak dva obilazna kanala oko Lado\u0161kog jezera: Novolado\u0161kog i Starolado\u0161kog, koji su paralelno prokopani du\u017e \u010ditave ju\u017ene obale jezera. To zna\u010di da bi na\u0161 brod, prakti\u010dno mogao da bira kojim putem \u0107e ploviti dalje. Zasigurno se pitate \u010demu \u010dak dva paralelna ve\u0161ta\u010dka kanala, jedan uz drugi, pored ovoliko prostranog jezera?! Naime, Lado\u0161ko jezero ima veoma prgavu \u0107ud. Dobre i blage naravi je od sredine maja do kraja avgusta, a onda menja svoj bla\u017eeni lik i poprima gadnu narav. Vetrovi svojevoljno divljaju, bez ikakvog reda i programa, a talasi se uzdi\u017eu i do pet metara visine. Neke ovda\u0161nje legende za to krive zle jezerske duhove, ve\u0161ticu Moranu ili fantomski brod kapetana Johana Sigvarda koji,\u00a0poput Ukletog Holan\u0111anina, izgubljen, zar\u0111ao i oronuo, besciljno luta lado\u0161kim vodama i vreba nove \u017ertve. Ako volite scenarija strave i ose\u0107aj kada vam se je\u017ei ko\u017ea i ledi krv u \u017eilama, slobodno nastavite da istra\u017eujete lado\u0161ke mitove i legende, a, ako Vam sve ovo nije simpati\u010dno, znajte da je dobra sre\u0107a u tome \u0161to jezerom plovimo u doba godine kad jezero nije \u201eukleto\u201c. Kanali du\u017e jezera postoje upravo zato da bi plovidba bila sigurna i onda kada jezero nije sasvim \u201edobronamerno\u201c. Brod, u slu\u010daju iznenadnog nevremena, uvek mo\u017ee da \u201epobegne\u201c u kanal i \u201ezaobi\u0111e\u201c jezero. Re\u010d je o Novolado\u0161kom kanalu koji je plovan i od jezera ga odvaja tanka prevlaka koja na pojedinim mestima nema ni desetinu metara. Uporedo sa Novolado\u0161kim kanalom \u201eide\u201c i Starolado\u0161ki \u010dije prokopavanje je za svog \u017eivota naredio jo\u0161 car Petar Veliki. Vremenom je postao \u201etesan\u201c i neupotrebljiv. \u010cak i opasan za plovidbu jer je \u201eopli\u0107ao\u201c i pun je podvodnih panjeva.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Aleksander Moravov, Izgradnja Lado\u0161kog kanala<\/span> <\/em><\/p>\n

Prastari finski naziv ovog jezera je Newo<\/em> \u0161to u prevodu zna\u010di bara ili mo\u010dvara. Ipak, ni Neva ni Ladoga ne ostavljaju takav utisak. Povr\u0161ina jezera iznosi 18.134 km\u00b2,\u00a0 obim mu je 1.150 km, a duboko je i do 50 metara. Voda jezera je \u010dista i bistra, a reka Neva je, u stvari, \u201eispusni ventil\u201c kojim voda iz jezera oti\u010de u Balti\u010dko more. Neva je relativno kratka reka, ali ima ekstremno jaku maticu \u0161to zna\u010di da njom te\u010de enormna koli\u010dina vode. Sve je daleko od ustajalosti (osim kad zimi zalede i Neva i Ladoga), a \u010dak ni nalik na baru. Jedino \u0161to je teren nizak i ravni\u010darski.<\/p>\n

Na drevnom finskom jeziku \u201eLadoga\u201c (Laatokka)<\/em> zna\u010di \u201eonaj koji stvara talase<\/em>\u201d i to one opasne koji bi lako mogli da potope omanji brod. Prema nekim izvorima, dno jezera je groblje za preko 40.000 uni\u0161tenih brodova. Razlog ovom zastra\u0161uju\u0107em podatku su jaki uragani i oluje koji se javljaju iznenada, te prirodni fenomen koji se naziva \u201etro-talas“ tj. tri velika uzastopna talasa koja se javljaju iznenada na mirnoj i glatkoj povr\u0161ini jezera iz pravca pu\u010dine ka obali, bri\u0161u\u0107i sve pred sobom, po nekada \u010dak izazivaju\u0107i podrhtavanje tla na obali. Nagla\u0161avam, ovakvi talasi nisu \u201ena programu\u201c u doba godine kada mi plovimo jezerom. Jo\u0161 jedan interesantan fenomen na Lado\u0161kom jezeru je \u010dinjenica da se ju\u017ena obala ledi ranije nego severna.<\/p>\n

\"Ladogacanal.jpg\"<\/a>
\nBy Johann Elias Grimmel (1703-59). – old map, Public Domain, Link<\/a><\/p>\n

Mapa Starolado\u0161kog kanala<\/em><\/span><\/p>\n

Interesantno je i da, iako je voda u jezeru pitka (slatka), u njemu \u017eive i morske vrste. Na obalama jezera svoje stani\u0161te imaju divlje patke i ronci koji se gnezde u trskama kojih du\u017e obale ima na pretek, a medvedi i irvasi koji piju vodu na obali, tako\u0111e, nisu redak prizor.<\/p>\n

U jezero se uliva oko 3.500 reka i potoka. \u010cak tri velika jezera se \u201eprelivaju\u201c u Lado\u0161ko, rekama Svir, Vouksen i Volkhov, a Neva je jedina otoka koja osloba\u0111a jezero ogromnih koli\u010dina vode koja mu konstantno doti\u010de. Ne \u010dudi, stoga, \u0161to Lado\u0161ko slovi za najve\u0107e jezero u Evropi.<\/p>\n

Priroda Lado\u0161kog jezera je zaista impresivna ali ni istorija ne zaostaje. U tom smislu Lado\u0161ko jezero je, mo\u017eda, naj\u010duvenije po tzv. Putu \u017eivota<\/em> za vreme II Svetskog rata, zahvaljuju\u0107i kome je Lenjingrad, (danas Sankt Peterburg), pre\u017eiveo sedamnaestomese\u010dnu fa\u0161isti\u010dku opsadu \u010diji cilj je bio pomor \u010ditavog stanovni\u0161tva izgladnjivanjem kako bi na taj na\u010din, bez muke i \u017ertava, zauzeli grad kojeg bi, zatim, u potpunosti spalili i poru\u0161ili. Naime, Firer je planirao potpuno uni\u0161tenje Lenjingrada smatraju\u0107i da, nakon pobede Rajha, ne\u0107e biti potrebe za postojanjem ovako velikog \u201enaselja\u201c na ovom podru\u010dju. Jedina veza grada sa ostatkom zemlje bilo je Lado\u0161ko jezero preko koga je, uz prevelik rizik od potapanja, u grad dostavljana hrana i naoru\u017eanje, te je\u00a0 stanovni\u0161tvo evakuisano u povratku karavana. Na ovaj na\u010din iz grada je spaseno preko milion ljudi a, podjednak broj ih je, opkoljen, umro od gladi. U hladnom delu godine, kada Neva i jezero zalede, Put \u017eivota<\/em> je nastavljan kamionima preko zale\u0111enog jezera. Uporedio bih ga sa Albanskom golgotom<\/em> koja je Srbiji, kao i Put \u017eivota<\/em> Lenjingradu, pored svih stradanja, omogu\u0107ila opstanak.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Tvr\u0111ava Ore\u0161ek, koja se nalazi na ulazu u Lado\u0161ko jezero, odnosno u Nevu, je oduvek bila strate\u0161ki va\u017ean objekat za odbranu Sankt Peterburga. Iako je njen zna\u010daj uveliko opao izgradnjom tvr\u0111ave Kron\u0161tat, na istoimenom ostrvu u Finskom zalivu, \u201eOra\u0161\u010di\u0107\u201c, kako bi glasio prevod imena tvr\u0111ave na srpski, imao je svoje neprocenjive trenutke i u kasnijim periodima. U toku opsade Lenjingrada va\u017eila je naredba da svaki nema\u010dki avion koji bombarduje grad, ima obavezu da sa\u010duva jednu bombu i baci je na Ore\u0161ek. Ako je za poverovati Vikipediji na hrvatskom<\/a>, snage tre\u0107eraj\u0161kog feldmar\u0161ala Vilhema fon Leba, koji je komandovao opsadom i bombardovanjem grada, raspolagale su sa neverovatnih 1.200 aviona. Da je svaki poleteo samo jedanput i pridr\u017eavao se pravila o jednoj bombi za Ore\u0161ek, od njega, cenim, ne bi ostao ni kamen na kamenu. Verovatno bi i ostrvo bilo razneto i potopljeno.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Me\u0111utim, fascinantno je da tvr\u0111ava i danas stoji tu gde ju je davne 1323. godine utemeljio novgorodski knjaz Jurij Danilovi\u010d, unuk Sv. Aleksandra Nevskog. Interesantno je i poreklo imena tvr\u0111ave koje ne dolazi od oraha ve\u0107 od le\u0161nika koji ovde bogato ra\u0111aju. U zale\u0111u \u0160liselburga nalaze se guste le\u0161nikove \u0161ume, a le\u0161nik se na ruskom ka\u017ee Lesnoi oreh<\/em>.<\/p>\n

1612. godine, tvr\u0111avu Ore\u0161ek (rus. \u041a\u0440\u0435\u043f\u043e\u0441\u0442\u044c \u041e\u0440\u0435\u0301\u0448\u0435\u043a<\/em>) osvajaju \u0160ve\u0111ani i \u201ekrste\u201c je u N\u00f6teborg<\/em> (Le\u0161nikov grad<\/em>), a pod \u0161vedskom \u010dizmom tvr\u0111ava ostaje sve do 1702. godine. Tada je car Petar Veliki vra\u0107a pod svoju upravu. Po\u010detkom XVIII veka, tvr\u0111ava je slu\u017eila kao zloglasni zatvor za politi\u010dke zatvorenike od kojih su najpoznatiji bili Marija Aleksejevna, sestra Petra Velikog, te njegova prva \u017eena Jevdokija Lopuhina, kao i car Ivan IV Antonovi\u010d. Dakako, bilo je tu i manje poznatih zatvorenika, a zatvorski uslovi bili su stravi\u010dno nehumani. Zatvorenici bi ve\u0107 nakon prve godine ropstva gubili razum a svaki, \u010dak i najmanji prestup zatvorskih pravila ka\u017enjavan je smr\u0107u. Stoga su zatvorenici, da bi sebi skratili muke, jo\u0161 za zdravog razuma, sebi presu\u0111ivali tako \u0161to opsuju stra\u017eara ili ga npr. poliju vru\u0107om supom.<\/p>\n

Unutar tvr\u0111ave danas se nalaze ru\u0161evine crkve koja nikada nije obnovljena, ve\u0107 je takva ostavljena u znak se\u0107anja na stradanje u II Svetskom ratu te, spomenik poginulim braniocima tvr\u0111ave. Od 1990. godine, tvr\u0111ava Ore\u0161ek se nalazi na listi svetske ba\u0161tine UNESCO-a, kao deo Istorijskog jezgra Sankt Peterburga i okoline.<\/p>\n

\"Storm<\/a>
\nBy \u0410\u043b\u0435\u043a\u0441\u0430\u043d\u0434\u044a\u0440 \u0444\u043e\u043d \u041a\u043e\u0446\u0435\u0431\u0443<\/a> – http:\/\/lj.rossia.org\/users\/john_petrov\/420433.html<\/a>, Public Domain, Link<\/a><\/p>\n

Aleksandar Evstafievi\u010d Kocebu<\/em> – Opsada Noteborga 1702. godine<\/em><\/span><\/p>\n

Ostrvo (i tvr\u0111ava) Ore\u0161ek je, dakle, vredno va\u0161eg pogleda u svakom trenutku dok brod plovi pored njega. Me\u0111utim, vredan pa\u017enje, u istom trenutku dok plovite pored tvr\u0111ave, je i grad \u0160ilselburg koji se nalazi na obali, sa desne strane. Grad \u0160ilselburg nosi nema\u010dko ime koje u prevodu na srpski zna\u010di \u201eKlju\u010d-grad<\/em>\u201c. I zaista, klju\u010d se nalazi u gradskom grbu ali ne simbolizuje bravu ve\u0107 klju\u010dni \/ strate\u0161ki polo\u017eaj grada. Staro rusko ime za ovaj grad je Petrokrepost (Petrova tvr\u0111ava<\/em>). Samo nam se name\u0107e pizanje zbog \u010dega grad, \u201eu sred Rusije\u201c, nosi nema\u010dko ime, obzirom da ve\u0107 ima i doma\u0107e \u201eu rezervi\u201c?
\nMo\u017eemo to da objasnimo voljom njegovih stanovnika koji su, na referendumu, izglasali povratak pre\u0111a\u0161njeg imena, ali i aktuelnim post-sovjetskim trendovima. Iz istog razloga i Sankt Peterburg nosi nema\u010dku verziju svog imena. \u010cak se ne zove ni Petrograd,<\/em> kako se dugo vremena zvao, ve\u0107 ba\u0161 \u201eu originalu\u201c \u2013 Sankt Peterburg<\/em>, a takvo ime mu je dao upravo Petar Veliki, njegov osniva\u010d, iz \u010disto pomodarskih razloga. \u017deleo je da, po svaku cenu, Rusiju u\u010dini Evropom pa je sagradio novu prestonicu, takore\u0107i u Skandinaviji, i nazvao je, najpre holandskom verzijom imena (Sankt-Pieterburch<\/em>), a potom nema\u010dkom verzijom – Sankt Peterburg<\/em>. Danas ga svi zovu Piter<\/em>. Silne \u201ekreature\u201c imena grada isfrustrirale su narod koji ga je nazvao jednostavnim i kratkim imenom. Ironi\u010dno, ponovo stranim.<\/p>\n

\u0160ilselburg je, ka\u017eu, lep grad, koga karakteri\u0161e starinska jednostavnost gradske arhitekture. Zbog svog strate\u0161kog polo\u017eaja kojim, zajedno sa Ore\u0161ekom, kontroli\u0161e, istovremeno ulaz u Lado\u0161ko jezero i prilaz Sankt Peterburgu, oduvek je bio zna\u010dajan trgova\u010dki i vojni centar, te popri\u0161te sukoba Rusa i \u0160ve\u0111ana.<\/p>\n

Srbima, Hercegovcima, Crnogorcima i Dubrov\u010danima, je zna\u010dajna jedna zanimljivost vezana za ovaj grad. Naime, \u0160liselburg krasi spomenik velikom ruskom diplomati i dr\u017eavniku na\u0161eg porekla – grofu Savi Luki\u010du Vladislavi\u0107u-Raguzinskom. Isti takav spomenik krasi i jo\u0161 jedan \u201enjegov\u201c grad \u2013 <\/em>Herceg Novi<\/em><\/a>. Na postametu spomenika ispisano je \u201e\u0421\u043f\u043e\u0434\u0432\u0438\u0436\u043d\u0438\u043a \u041f\u0435\u0442\u0440\u0430 I, <\/em>\u041f\u0430\u0442\u0440\u0438\u043e\u0442 \u0420\u043e\u0441\u0441\u0438\u0439<\/em> \u0438 \u0421\u0435\u0440\u0431\u0438\u0439<\/em> \u0413\u0440\u0430\u0444 \u0421\u0430\u0432\u0432\u0430 \u041b\u0443\u043a\u0438\u0447 \u0412\u043b\u0430\u0434\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432\u0438\u0447-\u0420\u0430\u0433\u0443\u0437\u0438\u043d\u0441\u043a\u0438\u0439<\/em>\u201c (Saborac Petra Prvog i patriota Rusije i Srbije).<\/p>\n

Ko je bio ovaj \u010dovek, na\u017ealost, malo se zna na na\u0161im prostorima, a jedan je od najzaslu\u017enijih ljudi na\u0161e zajedni\u010dke istorije. Poreklom je iz Hercegovine (detinjstvo), a potom i iz Dubrovnika (mladost) o \u010demu svedo\u010di njegovo drugo prezime – Raguzinski (Ragusa<\/em> je me\u0111unarodni naziv za Dubrovnik), po nacionalnosti je Srbin, a naro\u010dito je po\u0161tovan i voljen me\u0111u Crnogorcima onoga vremena.<\/p>\n

Kada smo ve\u0107 tu, nadomak \u0160ilselburga i njegovog spomenika, lepo je saznati jo\u0161 pone\u0161to o ovom geniju i junaku, \u201ena\u0161e gore listu\u201c:<\/p>\n

 <\/p>\n

Grof Sava Vladislavi\u0107-Raguzinski<\/span><\/h2>\n

Bez dvoumljenja da li sam u pravu, mogu da tvrdim da je grof Sava Vladislavi\u0107 jedna od najinteresantnijih li\u010dnosti i na\u0161e i ruske istorije. Na \u017ealost, u Srbiji, pa i u Rusiji, se malo zna o njemu. Ud\u017ebenici istorije ga ne spominju, a re\u010d je o \u010doveku koji je uveliko zaslu\u017ean, kako za na\u0161e oslobo\u0111enje od Turaka, tako i za pismenost i u\u010denost na\u0161e nacije. Kada su u pitanju zasluge za Rusiju, kud i kamo su ve\u0107e i impresivnije. Smatra se prisnim saborcem cara Petra Velikog i \u010dovekom od poverenja koji je otpravljan u mnoge diplomatske misije \u0161irom sveta. Pregovarao je sa Turcima u vreme Tursko-Ruskih ratova i jednom takvom prilikom i samog Cara je spasao ropstva. Smatra se tvorcem ruske carske obave\u0161tajne slu\u017ebe i \u201eodgovornim\u201c za dobre odnose Rusije i Kine te definisanje njihove me\u0111usobne granice. Osnovao je grad Kjahtu, a u Pekingu je podigao pravoslavnu crkvu.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Grof Sava Vladislavi\u0107 Raguzinski, Portret iz prve polovine 18. veka<\/em><\/span><\/p>\n

Grof Srbin je zaslu\u017ean i za osnivanje ruske trgovine \u010dajem, te jedan od ruskih brendova – Kjahtanski \u010daj koji je u ostatku sveta, pa i kod nas, znan kao \u201eRuski \u010daj\u201c. \u010citaju\u0107i tekst dalje, shvati\u0107ete kakve su Savine (indirektne) zasluge za \u201eupoznavanje\u201c Rusa sa novom poljoprivrednom kulturom – krompirom.<\/p>\n

Veliki je i njegov doprinos umetnosti. Jedan od najva\u017enijih remek-eksponata, kojeg mo\u017eete da vidite u Ermitra\u017eu, se tamo nalazi njegovom zaslugom. Pri\u010da se da je to statua prve nage \u017eene u Rusiji, ali, to je tek zanimljivost \u201etabloidnog\u201c tipa. Re\u010d je o \u010duvenoj anti\u010dkoj statui \u2013 Afroditi, koju Rusi jo\u0161 nazivaju Tavri\u010devska Venera (eng. Venus Tauride<\/em>). Ponavljam, u pitanju je originalna, anti\u010dka, starogr\u010dka statua – ne rimska kopija!<\/p>\n

A gotovo najneverovatnija, ali ipak \u010dinjenica, je da je najve\u0107i sin ruske umetnosti, Pu\u0161kin, ro\u0111en upravo zaslugom Save Raguzinskog!<\/p>\n

Evo obja\u0161njenja u vezi sa Pu\u0161kinom i krompirom: Mo\u017eda ste nekada \u010duli pri\u010du o otetom etiopskom de\u010daku koga je sveti Nikola kupio na nekoj bliskoisto\u010dnoj pijaci roblja i poveo ga sa sobom u svet da ga prati, a danas, isti taj de\u010dak, \u017eivi u holandskoj legendi o Deda Mrazu<\/a>, kao njegov pomo\u0107nik, Crni Petar\u2026 Gotovo identi\u010dna pri\u010da je i ova, \u010diji protagonisti su grof Sava i \u201ecrni Petar<\/em>\u201c tj. de\u010dak po imenu Ibrahim Hanibal, kasnije, Avram Ganibal (Ibrahim > Abraham > Abram > Avram \/\/ Hanibal > Kanibal > Gabibal<\/em>). Naime, grof Sava je, 1705. godine, za vreme svog drugog boravka u Istanbulu, otkupio roba \u2013 osmogodi\u0161njeg arapa, rodom iz Etiopije i poveo ga sa sobom u Moskvu, te ga dao Caru na poklon. Car je, uistinu, bio \u010dudan lik, znan kao kolekcionar neobi\u010dnosti i kurioziteta. Sakupljao je \u010dak i abnormalne ljudske fetuse, ali ne u svojstvu manijaka, ve\u0107 za potrebe nau\u010dnih, medicinskih istra\u017eivanja. Ovu \u0161okantnu kolekciju mo\u017eete da vidite u muzeju palate Kuntskamera<\/em> u Sankt Peterburgu.<\/p>\n

Petar Veliki se veoma obradovao Savinom poklonu i naredio da se de\u010dak krsti, a car li\u010dno mu je bio kum i dao mu je svoje ime i patronim (o\u010dinsko ime karakteristi\u010dno za Ruse). Od tada se dete zvalo Petar Petrovni Ganibal, ali se u literaturi, ipak, \u010de\u0161\u0107e sre\u0107e ime Abram Petrovi\u010d Ganibal. Arap\u010de se nije odvajalo od cara a i Car mu je bio o\u010dinski naklonjen. Dete je spavalo u carevim odajama i pratilo ga u svim pohodima i pute\u0161estvijama. Car mu je, kada je porastao, poveravao mnoge zadatke, uklju\u010duju\u0107i i tajne.
\nSlao ga je u visoke oficirske \u0161kole u Francusku i tako od njega na\u010dinio pametnog i uspe\u0161nog \u010doveka. Poznat je i, ranije spomenuti, Ganibalov doprinos uzgoju krumpira u Rusiji. Zajedno sa Carom, Abram je uzgajao krompir nadaju\u0107i se da \u0107e uspeti da ga iskoristi u farmaceutske svrhe.<\/p>\n

\"Peter<\/a>
\nBy Mardefeld, Gustav von (Baron), born 1664 – died 1729 (artist)
\nMardefelt, Gustaff B. (artist) – http:\/\/collections.vam.ac.uk\/item\/O98300\/miniature-peter-the-great-with-a\/<\/a>, Public Domain, Link<\/a><\/p>\n

Baron Gustav von Mardefeld, Petar Veliki, Car Rusije i Ganibal<\/span> <\/em><\/p>\n

\u00a01760-ih \u00a0godina, u vreme gladi, carica Katarina II je odlu\u010dila da se gomolj \u010dudne biljke poku\u0161a iskoristiti za ishranu te je nalo\u017eila Abramu da na svojim imanjima po\u010dne da se bavi uzgojem krompira. Uskoro su se Ganibalova polja krompira pro\u0161irila i na susedna imanja, a potom i po celoj Rusiji. Seljaci su ispo\u010detka bili nepoverljivi prema novoj kulturi, ali krompir ih je spasio od gladi, te je skepsa prema krtoli <\/em>(rus: <\/em>\u043a\u0430\u0440\u0442\u043e\u0444\u0435\u043b\u044c<\/em>) ubrzo is\u010dezla.<\/p>\n

Tako je, posredno, preko Cara i Ganibala, grof Sava Vladislavi\u0107 zaslu\u017ean \u0161to Rusi uzgajaju krompir, a kako je uspeo da, opet preko Ganibala, Rusiji daruje njenog najzna\u010dajnijeg poetu, Pu\u0161kina?!<\/p>\n

– \u0106erka drugog Ganibalovog sina, Osipa, Nade\u017eda Osipovna, bila je majka Aleksandra Sergejevi\u010da Pu\u0161kina. Dakle, Pu\u0161kin je Ganibalov direktni potomak – praunuk. Slavni ruski sin o svom pradedi pripoveda u pesmama: Jurjevu, Jazikovu i Moja rodoslovna<\/em> kao i u svom nezavr\u0161enom proznom delu Arab Petra Velikogo<\/em>.<\/p>\n

Kako je grof Sava, po drugi put, spasao Crnog Petra<\/em><\/span><\/h3>\n

Naime, Ganibal je, nakon careve smrti, iz nekog razloga bio ka\u017enjen progonstvom u Sibir. Bio je, po kazni, preme\u0161ten u sibirski grad Tobolsk gde je slu\u017ebovao kao major u grani\u010dnom garnizonu. Na jednom od svojih putovanja u Kinu, Vladislavi\u0107 ga je, sasvim slu\u010dajno ugledao, te, prote\u017eiraju\u0107i da se vrati u evropski deo zemlje, ponovo spasao iz veoma te\u0161kih okolnosti. Savinim zalaganjem, Ganibal je preme\u0161ten za komandanta tvr\u0111ave u estonskom gradu Talinu.<\/p>\n

Grof Sava kao osniva\u010d ruske obave\u0161tajne slu\u017ebe<\/span><\/h3>\n

Vladislavi\u0107 je organizovao \u0161iroku obave\u0161tajnu mre\u017eu \u0161irom Evrope, te Bliskog i Dalekog Istoka, \u0161to je u Rusiji pomoglo da odnese pobedu u mnogim bitkama i ratovima.<\/p>\n

Rade\u0107i za ruse, Sava je izvodio mnoge tajne i \u0161pijunske misije. Uspeo je da pribavi kopije ugovora Porte (Turska Vlada) <\/em>sa Francuskom, Venecijom, Engleskom i Austrijom, zahvaljuju\u0107i \u010demu je kasnije uspostavljen mir izme\u0111u Rusije i Turske. Tajno je, za ra\u010dun Rusa, kao Dubrov\u010danin, plovio Crnim morem a plovidba tim, u potpunosti turskim vodama, je ruskim brodovima bila zabranjena. Osmatrao je i bele\u017eio te opisivao turska utvr\u0111enja, luke, garnizone, naoru\u017eanje i brodove. Crtao je pomorske karte koje su rusima bile od neprocenjive koristi.<\/p>\n

Kako je Hercegovac postao Raguzinski<\/em> \u2013 Dubrov\u010danin<\/span><\/h3>\n

Sve ovo mu je po\u0161lo za rukom zahvaljuju\u0107i nesre\u0107i koja je sna\u0161la njegovu porodicu, sa kojom je morao u zbeg, u Dubrovnik. Vladislavi\u0107i su bili Hercegova\u010dki knezovi i kao srpska vlastela, bili su na meti Turskih aga \u010cengi\u0107a. Kada su se \u010cengi\u0107i namerili da napadnu Vladislavi\u0107e i pobiju ih, me\u0111u Turcima se na\u0111o\u0161e neki, koji Vladislavi\u0107ima potkaza\u0161e Hasan-agine zle namere, te oni izbego\u0161e u najbli\u017ee sigurno mesto. U susednu Dubrova\u010dku Republiku.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Uro\u0161 Predi\u0107, Begunci iz Hercegovine, 1889. Foto: M. Bronzi\u0107
\n<\/em><\/span><\/p>\n

U Dubrovniku nije bilo lako nositi pravoslavnu veru. Me\u0111utim, iako su im prava bila mala, \u017eivot je bio bezbedan. Malo se zna o Savinom \u017eivotu u Dubrovniku, ali je \u017eivot mladog mu\u0161karca u tako podsticajnoj sredini morao ostaviti \u201eposledice\u201c na njegove ve\u0161tine i uspeh u trgovini i diplomatiji. Vo\u0111en \u017eivotnim i poslovnim interesima, Sava odlazi u Carigrad, gde svom prezimenu dodaje jo\u0161 jedno, Raguzinski. Sa aspekta Savinih poslovno-trgova\u010dkih interesa, bilo je pametno predstavljati se kao Dubrov\u010danin, kad je, silom prilika, to nekim delom i bio, nego Srbin – mrski podanik turskog sultana. S druge strane, \u010dinjenica da je slobodni Srbin, vlastelin, sa ugledom i poreklom kakvo ima, lako mu je bilo da do\u0111e u veze sa, po veri sebi sli\u010dnima, naro\u010dito Jerusalimskim Patrijarhom Dositejem koji ga je dalje preporu\u010dio ruskim ambasadorima u Levantu. Knezovi Vladislavi\u0107i su oduvek bili privr\u017eeni crkvi i u njoj po\u0161tovani. Savin otac, knez Luka Vladislavi\u0107, je bio u bliskim prijateljskim vezama sa mitropolitom Trebinjskim Vasilijem – kasnije Sv. Vasilijem Ostro\u0161kim, te, nije \u010dudno \u0161to je u Istanbulu Sava bio prime\u0107en i po\u0161tovan od strane samog Patrijarha, koji je bio stub Ruskog pravoslavlja na Bliskom istoku, i koji ga je upoznao sa ruskim ministrima inostranih dela, Ukrajincovim i Galicinom.<\/p>\n

Za Savin uspeh u Carigradu je, uveliko, bio zaslu\u017ean i Dubrova\u010dki konzul Luka Barka, predak Ru\u0111era Bo\u0161kovi\u0107a. Kao Dubrova\u010dki \u0111ak, po prirodi je bio ve\u0161t u diplomatiji i moreplovstvu jer su Dubrov\u010dani, ako ni u \u010demu, onda u te dve kategorije bili zaista izvrsni.<\/p>\n

Susret Petra Velikog i Save Raguzinskog u \u0160liselburgu<\/span><\/h3>\n

Prvi susret cara Petra Velikog i grofa Vladislavi\u0107a-Raguzinskog dogodio se upravo ovde, u \u0160liselburgu. Lepo je od ovog grada \u0161to mu se odu\u017eio spomenikom koji bejahu povod za ovu pri\u010du.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Iz \u0160liselburga, Car je Grofa opravio nazad u Carigrad, u svojstvu ruskog diplomate, odaju\u0107i mu priznanja i dajuc\u0301i mu ozbiljne trgova\u010dke privilegije. U Carigradu, Vladislavi\u0107 poma\u017ee grofu Tolstoju (predak Lava Nikolajevi\u010da Tolstoja) u poslovima sa Portom. Tolstoj je jednom prilikom Caru napisao slede\u0107e: Blagodarec\u0301i ljubavi Save Vladislavi\u0107a, imam takve prijatelje koji mogu brzo saznati tajne na Porti i meni ih saop\u0161titi<\/em>.<\/p>\n

Nije Vladislavi\u0107 radio u interesima Rusije samo na Crnom moru. Zahvaljuju\u0107i njegovim \u0161pijunskim i diplomatskim \u0161pekulacijama, Turci gube podr\u0161ku \u0160vedske, koja je u bici pod Poltavom (grad u dana\u0161njoj Ukrajini)<\/em> do\u017eivela te\u017eak poraz, kojim je definisana ruska hegemonija i na Balti\u010dkom moru.<\/p>\n

\"Marten's<\/a>
\nBy Pierre-Denis Martin<\/a> – museum.ru<\/a> Catherine Palace, Public Domain, Link<\/a><\/p>\n

Pierre-Denis Martin, Bitka pod Poltavom, 1709.<\/em><\/span><\/p>\n

I ne samo to, brinuo se i o odnosima Carske Rusije sa Moldavijom, Vla\u0161kom, Crnom Gorom i Dubrova\u010dkom Republikom<\/a>. \u0160tavi\u0161e, Car ga je ovlastio da vodi pregovore i o sklapanju konkordata s Vatikanom tj. papom Klementom, o kona\u010dnom ure\u0111enju polo\u017eaja rimokatoli\u010dke crkve u Rusiji.<\/p>\n

Obzirom da je Sava toliko mnogo u\u010dinio za Rusiju, red je sada bio da se ona odu\u017ei njemu, a on nije bio izri\u010diti materijalista, ve\u0107 je veliki deo svojih \u201epotra\u017eivanja\u201c kanalisao u pravcu interesa svog naroda. Upravo je Vladislavi\u0107 utemeljiva\u010d srpsko-ruskih duhovnih veza. Zahvaljuju\u0107i njegovim nagovorima, ruski car je pokrenuo takozvano „isto\u010dno srpsko pitanje“, koje je, zatim, dva veka bilo jedno od najva\u017enijih pitanja evropske politike i u nekoj meri je doprinelo osloba\u0111anju Srbije od Turaka. Osim toga, pomagao je u\u010denost u Srbiji<\/a> i Crnoj Gori<\/a>, slao je knjige i u\u010ditelje \u0161kolama i manastirima, te ih pomagao na razne na\u010dine. Na njegovu molbu, ruski car je zahtevao od Habzburgovaca da se tamo\u0161nji Srbi \u0161koluju na svom materinjem jeziku. Po\u010detkom 18. veka je poslao u Sremske Karlovce prve gramatike i bukvar, koje je u budu\u0107i centar srpske duhovnosti doneo u\u010ditelj Maksim Suvorov. To je ozna\u010dilo nastanak prve srpske \u0161kole u Sremskim Karlovcima.<\/p>\n

Du\u010di\u0107 ga opisuje kao prvog Srbina koji je zadobio pravoslavnu Rusiju i li\u010dno Petra Velikog, za oslobo\u0111enje srpstva i Balkana te da je on prvi postavio srpsko pitanje u Rusiji kao glavni problem Balkana. Ne zaboravimo Crnu Goru i Hercegovinu koje je Sava tako\u0111e inspirisao na ustanak \u010diji cilj je bio da se na Balkanu oslabi pozicija sultana obzirom da\u00a0 je ustanak pokrenut uporedo sa ruskim operacijama u Moldaviji. U tom cilju Vladisavi\u0107ev saveznik na ovim prostorima je bio vladika i knez cetinjski Danilo, koji je na Vidovdan, na Cetinjskom polju, pred crnogorcima odr\u017eao vatreni govor i pro\u010ditao proklamaciju cara Petra I, ruskog, koju je, u Carevo ime, napisao Vladisavi\u0107. Crnogorci su bez oklevanja, odmah si\u0161li u Dubrovnik da nabave barut i olovo\u2026<\/p>\n

Uloga Vladislavi\u0107a i njegove diplomatsko-\u0161pijunske ume\u0161nosti u poku\u0161aju oslobo\u0111enja Balkana od Turaka je bila presudna. 1710. godine, car Petar Veliki je u\u0161ao u rat sa Turskom na Vladislavi\u0107ev nagovor. Ovaj ga je ubedio da \u0107e se ruskoj vojsci, \u010dim izbije na Dunav, pridru\u017eiti svi pravoslavni ju\u017eni Sloveni pa \u010dak i drugi kojima je turski jaram dozlogrdio.<\/p>\n

Na \u017ealost, ovaj oslobodila\u010dki pohod nije uspeo. Turska vojska je pre\u0161la Dunav <\/strong>i krenula u pohod na Dnjestar<\/strong>. Na posletku, Turci su kod reke Prut (razgrani\u010dava dana\u0161nju Rumuniju i Moldaviju)<\/em> opkolili preko 40 hiljada ruskih vojnika<\/strong> me\u0111u kojima je bio i car Petar Veliki.<\/p>\n

Da se zaklju\u010diti da je Vladislavi\u0107 \u017eeljom da svoje sunarodnike oslobodi od turske napasti, zapravo sve njih, kao i Ruse, i cara doveo u velike neprilike ali, i tada je na delu pokazao svoje juna\u0161tvo i diplomatske sposobnosti. Li\u010dno je stupio u pregovore kao predstavnik ruske strane. Turci su imali dva uslova: izvesne teritorijalne ustupke<\/strong> i izru\u010denje grofa Raguzinskog<\/strong>! Sre\u0107om, turski pregovara\u010di nisu znali da upravo on, li\u010dno, razgovara sa njima. Mirno je sedeo i pregovarao sve dok nije izdejstvovao da ruska vojska dostojanstveno iza\u0111e iz obru\u010da, sve sa naoru\u017eanjem i carem kojemu je na taj na\u010din spasio \u017eivot. I ne samo carev \u017eivot, spasio je u ugled Rusije \u010dijeg cara bi, u suprotnom, slan\u010denog vodili po Istanbulu i nabijali na kolac. Istina, neki teritorijalni ustupci su u\u010dinjeni Turskoj, ali li ih je Srbin Sava lepo namagar\u010dio.<\/p>\n

Iako ratna sre\u0107a ovoga puta nije bila naklonjena ni Rusiji ni Srbiji, ovaj rat je jo\u0161 vi\u0161e probudio nacionalnu svest i \u017eelju za oslobo\u0111enjem u Srbiji, Crnoj Gori, Bugarskoj i Moldaviji, a Vladislavi\u0107 je preko svoje mre\u017ee agenata, mahom pri crkvi i manastirima, taj buntovni i zavereni\u010dki duh i dalje uspe\u0161no podsticao.<\/p>\n

Istaknuti diplomata i rodoljub je, razume se, imao i li\u010dne interese i koristi od bavljenja svojim poslom te je tako, na osnovu prava na trgovinu na moru i na suvom, otvarao agencije i vodio poslove preko posrednika \u0161irom Rusije, a imao je agenturu u Veneciji. Za obave\u0161tajne spise o Crnom moru car Petar Veliki mu je poklonio dvorac na reci Pokrovki u Moskvi, dvorac \u201e\u043d\u0430<\/em> \u041d\u0430\u0431<\/em>\u0435<\/em>\u0440\u0435\u0436\u043d\u043e\u0439<\/em>\u201c<\/em> u Sankt Peterburgu, 325 rubalja plate, pravo za slobodni izvoz u inostranstvo i pravo za trgovanje u Azovu i Maloj Rusiji. Imao je imanja Topal, Parafejsku i Vi\u0161enku u Ukrajini i Matoksu u \u0160liselburgu.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Dvorac grofa Vladislavi\u0107a (u sredini)\u00a0 \u201e\u043d\u0430 \u041d\u0430\u0431\u0435\u0440\u0435\u0436\u043d\u043e\u0439\u201c (na obali) u Sankt Peterburgu. Bakrorez iz XVIII veka.<\/em><\/span><\/p>\n

Dvorac grofa Vladislavi\u0107a se nalazio, otprilike, na mestu dana\u0161njeg severo-isto\u010dnog krila Zimskog dvorca ili Ermitra\u017eovog teatra, a pre nego je dodeljen Vladislavi\u0107u, bio je rezidencija princeze Katarine Ivanovne.<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a>
\n<\/em><\/p>\n

Naspram svih ovih interesa i bogatstva ne stoji pohlepa, ve\u0107 plemenitost. Znana je anegdota kada je Sava odveo svoju majku Simu da je predstavi caru koji nije mogao da se nagleda lepote njene jednostavne selja\u010dke hercegova\u010dke no\u0161nje. Baka je bila odevena u koporan, zubun, oprega\u010du, rukom pletene vje\u010dve, kapu sa poveza\u010dom, pojas i papu\u010de, a za pojasom je nosila britvicu (ukras karakteristi\u010dan za Hercegova\u010dku narodnu no\u0161nju)<\/em>. Car je sam, li\u010dno, vodio staricu po dvorcu da joj poka\u017ee njegov sjaj i rasko\u0161, a kad se ona nagledala svih lepota i \u010dudesa, ukaza se i careva riznica puna zlata i dragog kamenja. Tad joj car ruski re\u010de: \u201eUzmi, bako, za spomen od mene ono \u0161to ti se u ovoj riznici najvi\u0161e dopalo\u201c<\/em>. Tada baka Sima odgovori caru, staviv\u0161i najpre iza pojasa svoju britvicu na carevo blago: \u201eMoj sinko, da se odavle dizalo, a ne ov\u0111e me\u0107alo, vjeru ti dajem, davno bi blaga ovog nestalo“<\/em>.<\/p>\n

*\u00a0 *\u00a0 *<\/p>\n

Po predanju su Vladislavi\u0107i bili srpski knezovi u Hercegovini ali, sve i da predanje nije ta\u010dno, titulu plemi\u0107a zaslu\u017eio je kod ruskog cara koji ga naziva \u201eIlirskim plemi\u0107em\u201c, a u ona vremena su se Ju\u017eni Sloveni nazivali Ilirima. Za poslove obavljene u Rimu i Veneciji Sava je 1722. progla\u0161en i za ruskog plemi\u0107a. Pre toga on je, na osnovu svog srpskog plemi\u0107kog porekla, dobio titulu venecijanskog grofa, a istu titulu dodelila mu je i Dubrova\u010dka Republika.<\/p>\n

Ipak, spomenu\u0107u mrlju na Dubrova\u010dkom obrazu. Jednom prilikom posetio je Herceg Novi<\/a> i\u00a0 Dubrovnik<\/a> i Veneciju, gradove koje je mnogo zadu\u017eio, prvenstveno Dubrovnik \u0161tite\u0107i interese Dubrova\u010dke Republike u Carigradu i Moskvi. U Dubrovniku je molio od Senata dozvolu za gradnju pravoslavne crkve \u0161to je Senat odbio pod izgovorom da bi papa, zbog toga, mogao da ih ekskomunicira. Napominjem, pravoslavna crkva u Dubrovniku je zna\u010dajno kasnije ipak sagra\u0111ena i danas postoji.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Tornjevi Srpske Pravoslavne crkve u Dubrovniku, Foto: M. Bronzi\u0107<\/em><\/span><\/p>\n

Za razliku od Dubrovnika, Herceg Novi<\/a> ga je do\u010dekao ra\u0161irenih ruku. Tamo se sastao i sa svojom rodbinom te je darivao neke pravoslavne crkve i manastire (Topla i Savina).<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i svom daru za trgovinu, poveren mu je i zadatak da trguje umetninama u Italiji za ra\u010dun cara da bi za novu rusku prestonicu, Sankt Peterburg i carev dvor (danas muzej Ermitra\u017e), nabavio najbolja umetni\u010dka dela koja ga i danas krase. Naj\u010duveniji od \u201eVladislavi\u0107evih\u201c eksponata u Ermitra\u017eu je pomenuta statua Afrodite – Tavri\u010devske Venere (naziv \u201eTavri\u010devska\u201c dolazi od naziva Tavri\u010devskog dvorca u Sankt Peterburgu u kome se ova statua prvobitno nalazila)<\/em>. Ova znamenita statua poti\u010de iz III veka pre nove ere, a Vladislavi\u0107 je imao velike probleme da je izveze iz Italije, iako vlasni\u0161tvo niko nije osporavao. Zahvaljuju\u0107i svom talentu za trgovinu i pregovara\u010dkim ve\u0161tinama, trampio je ovu statuu za mo\u0161ti katoli\u010dke svetice Sv. Bri\u017eite koje su bile u posedu Rusa.<\/p>\n

Sava se nametnuo kao nezamenljiv, a car je stekao jo\u0161 ve\u0107e poverenje u njega. Najzad ga \u0161alje u misiju sklapanja prijateljstva sa Kinom te utvr\u0111ivanja ove, najdu\u017ee kopnene granice na svetu.<\/p>\n

Nakon te\u0161kih dvogodi\u0161njih pregovora sa Kinezima, u \u010dak 58 diplomatskih susreta, potpisan je tzv. Kjahtinski sporazum – najva\u017eniji me\u0111unarodni sporazum dve najve\u0107e zemlje sveta, Rusije i Kine koji je osnova i danas va\u017ee\u0107oj demarkaciji linije razgrani\u010denja Rusije i Kine.<\/p>\n

Vladislavi\u0107evi pregovori sa Kinezima su se u to doba mnogima \u010dinili gotovo besmislenim i osu\u0111enim na propast, obzirom da je Kina u to vreme vodila strogu politiku izolacije. Mnogi su osporavali Savine misije govore\u0107i da je bavljenje Kinom bacanje novca na ulicu. Zahvaljuju\u0107i Savinim kriti\u010darima, danas je u Rusiji poznata izreka: \u201eKo ne baca novac na ulicu, ne\u0107e ga nikad ni na\u0107i<\/em>\u201c.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Posle potpisivanja Kjahtinskog sporazuma Vladislavi\u0107 je u Kjahti osnovao trgova\u010dku koloniju, a ne\u0161to ranije je polo\u017eio kamen temeljac Trojickosavske tvr\u0111ave, koja je ime dobila u \u010dast Svete Trojice i Svetog Save Nemanji\u0107a. Pograni\u010dni grad Kjahta je svojevremeno imao veliki zna\u010daj za oba carstva, obzirom da je bio deo svetske trgova\u010dke mre\u017ee, imao je 54 trgova\u010dke firme i predstavni\u0161tva stranih kompanija. Sve do sredine 19. veka, Kjahta je bila glavni centar trgovine izme\u0111u Rusije i Kine, a pored toga je imala razvijene trgova\u010dke odnose i sa Londonom i Amerikom. Kroz Kjahtu je prolazio \u201eVeliki put \u010daja<\/em>\u201c, zahvaljuju\u0107i kome je ona \u010ditav vek snabdevala celu Rusiju \u010dajem i imala monopol na prodaju \u010daja u Evropi. Taj kineski \u010daj se, podse\u0107am, u Rusiji zvao \u201eKjahtinski\u201c, a u inostranstvu \u201eRuski\u201c.<\/p>\n

Sava Vladislavi\u0107 je zbog uspostavljena odnosa sa Kinom odlikovan najvi\u0161im dr\u017eavnim odlikovanjem – ordenom Aleksandra Nevskog.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Grof Sava Luki\u010d Vladislavi\u0107-Raguzinski umro je 17. juna 1738. godine u Sankt Peterburgu. Sahranjen je, po nalogu carice Ane, u carskoj grobnici u kripti Blagove\u0161tenske crkve uz najvi\u0161e po\u010dasti, jer ga je kao i car Petar Veliki smatrala bliskim saradnikom i prijateljem.<\/p>\n

 <\/p>\n

Krstarenje rekom Svir<\/span><\/h2>\n

Na izlasku iz Lado\u0161kog jezera, na\u0161 brod, kroz \u0161iroko u\u0161\u0107e, uplovljava u korito reke Svir. Prvi utisci o ovoj deonici puta i reci o kojoj prethodno ni\u0161ta nisam znao su iznena\u0111uju\u0107e pozitivni. Ne bih je upore\u0111ivao sa Nevom kao \u0161to ni Onje\u0161ko jezero, u koje \u0107emo sti\u0107i po\u0161to prevalimo put Svirom dug 224 km, ne\u0107u porediti sa Lado\u0161kim. Iako, i u jednom i u drugom slu\u010daju ima izvesnih sli\u010dnosti, pore\u0111enjem degradiram lepote novih iskustava.<\/p>\n

Reka Svir je jedna od naj\u010distijih ruskih reka. Razlog tome su dve \u010dinjenice: Prva \u010dinjenica je da je Svir ustvari otoka naj\u010distijeg jezera u Evropi – Onje\u0161kog. Druga \u010dinjenica je da na samoj reci niti u njenoj okolini nema mnogo naseljenih mesta, naro\u010dito ne velikih gradova. Jedina dva naselja urbanog tipa su Lodejnoje Pole i Podporo\u017eje, od \u010dega ni jedno nema preko 20.000 stanovnika.<\/p>\n

Interesantno je spomenuti da, iako ova reka prakti\u010dno spaja Lado\u0161ko i Onje\u0161ko jezero, postoji mogu\u0107nost da ih oba zaobi\u0111emo. Naime, reka Svir je, obilaznim kanalima oko ova dva jezera, spojena sa rekama Nevom i Vitegrom kojom \u0107emo nastaviti put ka Belom jezeru po\u0161to isplovimo iz Onje\u0161kog.<\/p>\n

Iako ga ne\u0107emo videti, jer je podalje od obale, u \u0161umi, spomenuo bih znameniti Aleksandro-Svirski manastir koji je osnovan daleke 1487. godine, a ktitor mu je monah Aleksandar iz Valaamskog manastira koji je ovaj manastir podigao kao Valaamsku ispostavu. Valaamski manastir je, ina\u010de najzna\u010dajniji manastir ove oblasti, a nalazi se na istoimenom ostrvu na severu Lado\u0161kog jezera. Me\u0111utim, vi\u0161e o njemu sam pisao u \u010dlanku Utisci sa krstarenja Rusijom<\/a>, za koji sam siguran, ako ve\u0107 niste, da \u0107ete ga zasigurno pro\u010ditati. Naime, to je opis istog ovog pute\u0161estvija, pisan ne\u0161to druga\u010dijim stilom, a detaljno opisuje znamenitosti koje su u ovom tekstu namerno izostavljene ili tek spomenute.<\/p>\n

Aleksandro-Svirski manastir \u010dine dve fizi\u010dki odvojene celine posve\u0107ene Sv. Trojstvu i Preobra\u017eenju Gospodnjem. Manastir je svojevremeno bio va\u017eno trgova\u010dko i strate\u0161ko mesto. Ovde su, na manastirskom sajmi\u0161tu, trgovali Rusi i \u0160ve\u0111ani, a kada to nisu radili onda su ratovali te je manastir zbog toga trpeo veliku \u0161tetu. \u0160ve\u0111ani su ga svaki put plja\u010dkali i palili. S druge strane, za vreme mira, manastir je imao veliku korist od trgovine i sajmova koji su se ovde organizovali. Miran period za manastir nai\u0161ao je tek po\u0161to je \u0161vedska granica silom izme\u0161tena zapadno od reke i podalje od Lado\u0161kog jezera. Ipak, zlo je ponovo na\u0161lo na\u010dina da uni\u0161ti ovaj manastir, a prilika mu je bio Bolj\u0161evizam. 1931. godine manastir je preuzeo Gulag \u2013 vladina organizacija za upravljanje politi\u010dkim zatvorenicima i prisilni rad<\/em>. Prozvan je Svirlag<\/em> te je pretvoren u kombinaciju zatvora i radnog logora. Sve\u0161tenstvo je proterano, a smaknute \u017ertve Svirlag<\/em>-a broje se u hiljadama. Zato\u010denici, od kojih je tek svaki \u010detvrti zaista bio kriminalac, bili su prisiljeni na te\u017eak fizi\u010dki rad u okolnim rudnicima. U novije vreme, manastir je delom obnovljen (Preobra\u017eenska deo manastirskog kompleksa) i vra\u0107ena mu je prvobitna namena, dok se u delu kompleksa posve\u0107enom Sv. Trojstvu, jo\u0161 uvek nalazi azil za mentalne bolesnike.<\/p>\n

\"Svirsky.jpg\"<\/a>
\nBy (courtesy of www.svirskoe.ru)., Public Domain<\/a>, Link<\/a><\/p>\n

Aleksandro-Svirski manastir, freska iz XIX veka<\/em><\/span><\/p>\n

Gradi\u0107 Lodejnoje Pole gledamo u prolazu. O\u010digledno nije mnogo interesantan, a ni na internetu o njemu nije mogu\u0107e prona\u0107i mnogo zanimljivih podataka. Osniva\u010d grada je Petar Veliki \u010dijom odlukom su podignuta mnoga brodogradili\u0161ta du\u017e reke, koja su, potom, stvorila slavu ruske re\u010dne mornarice. Carev izbor nije bio slu\u010dajan. Ekonomske prednosti ovog podru\u010dja i\u0161le su u prilog brodogradnji. Posvirlje je bogato \u0161umama, a drvo je bilo osnovni materijal za brodogradnju. Svirske \u0161ume su bogate vitkim i visokim borovima od kojih su pravljeni brodski jarboli. Ako ovome pridodamo tradicionalne drvodeljsko-stolarske ve\u0161tine lokalnog stanovni\u0161tva, jasno je za\u0161to je Car ovako postupio.<\/p>\n

Lodejnoje Pole ima manji aerodrom koji je baza za ruske MiG-ove. Tra\u017ee\u0107i zanimljive informacije o gradu, prona\u0111oh jednu zanimljivu, ali o MiG-u. Naime, saznah, kona\u010dno, za\u0161to im se ti avioni ba\u0161 tako zovu: Mikoyan-and-Gurevich Design Bureau<\/em>\u00a0 >> \u041c\u0438\u043a\u043e\u044f\u0301\u043d \u0438 \u0413\u0443\u0440\u0435\u0301\u0432\u0438\u0447<\/em> >><\/em> \u041c\u0438\u0413<\/em>.<\/p>\n

Ne\u0161to malo uzvodno od grada Lodejnoje Pole nailazimo na prvu od dve hidrocentrale na Sviru – Donjosvirsku a pored nje na brodsku prevodnicu kroz koju na\u0161 brod treba da se uspne 17 metara, koliko iznosi visinska razlika izme\u0111u donjeg i srednjeg toka reke.<\/p>\n

Gradnjom ovih ustava, Donjosvirske i Gornjosvirske, savladani su goropadni brzaci i virovi, a formirano je i ve\u0161ta\u010dko, Ivinsko akumulaciono jezero (rus: <\/em>\u0418\u0432\u0438\u043d\u0441\u043a\u0438\u0439 \u0420\u0430\u0437\u043b\u0438\u0432 \u0432\u043e\u0434\u043e\u0445\u0440\u0430\u043d\u0438\u043b\u0438\u0449\u0435<\/em>)<\/em>.<\/p>\n

Ni \u010detvrt sata plovidbe odavde, nalazi se na\u0161e prvo odredi\u0161te Verhnjije Mandrogi.<\/p>\n

 <\/p>\n

Verhnjije Mandrogi<\/span><\/h2>\n

Pri\u010da o selu Mandrogi je skoro neverovatna.<\/p>\n

Pitam se kakva nebeska zra\u010denja deluju na podneblje sa ovolikim prirodnim lepotama i sa ovoliko burnom i uzbudljivom istorijom. Moje prvo razmi\u0161ljanje o ovim podru\u010djima se svodilo na predstavu o nekakvim dosadnim ledenim pustarama u kojima, osim, mo\u017eda, Sankt Peterburga, zasigurno nema ni\u0161ta interesantno. Tako\u0111e, bio sam ube\u0111en da ni\u010dija istorija ne mo\u017ee da bude \u201euzbudljivija\u201c od na\u0161e, Balkanske. Eh, kako sam se prevario\u2026<\/em><\/p>\n

\"\"<\/a><\/em><\/p>\n

Mandrogi je, za vreme II Svetskog rata spaljeno i sravnjeno selo koje je, po\u010dev od 2006. godine nekako ponovo \u201eniklo\u201c i \u201erascvetalo\u201c se u ne\u0161to najimpresivnije, tog tipa, \u0161to sam do sada video. Ne znam jeli me, mo\u017eda, na\u0161 Me\u0107avnik (Drvengrad) sa \u0160arganskom osmicom, mo\u017eda vi\u0161e odu\u0161evio ali, svakako, mogao bi se uporediti sa Mandrogijem i \u201eodmeriti snage\u201c. Navijao bih, iz lokal-patriotskih razloga za \u201eKustino selo\u201c ali, verujem bila bi \u201emrtva trka\u201c izme\u0111u nas Srba i \u00a0ovda\u0161njih Vepsa.
\n<\/em><\/p>\n

Da, Vepsi su narod koji \u017eivi ovde, u dolini reke Svir. Na njihovom jeziku \u201eSvir<\/em>\u201c zna\u010di \u201eDuboko<\/em>\u201c. Drevni Vepsi su vredan i pametan narod koga, ka\u017eu, krase jo\u0161 neke osobine kao \u0161to su talenat za obradu drveta, gostoljubivost i ponositost.<\/p>\n

Vrsni su ribari, lovci, brodograditelji i, naravno, drvodelje-stolari. I po vizurama Mandrogija se ovo da zaklju\u010diti. Malo je re\u0107i da je dana\u0161nji (Verhnjije) Mandrogi, muzej Vepsske drvene arhitekture na otvorenom. To je svojevrsna ambijentalna celina koju ne krase samo duboretom i totemima dekorisane drvene gra\u0111evine, ve\u0107 tu i priroda \u201epri\u010da svoju pri\u010du\u201c, uglas sa kulturom i ostalim sadr\u017eajima koje, ponajpre, mo\u017eemo kategorizovati kao turisti\u010dke.<\/p>\n

\u201eVerhnjije\u201c<\/em> na ruskom zna\u010di \u201eGornji\u201c,<\/em> a \u201eMandrogi\u201c<\/em> na jeziku Vepsa zna\u010di \u201ebrzaci\u201c<\/em>. Ime sela, dakle, \u00a0ozna\u010dava negda\u0161nji karakter reke: brz i nemiran sve dok ga Petar Veliki nije uregulao gradnjom ustava i probijanjem Marijinskog vodenog puta.<\/p>\n

Naziv Mandrogiju najbli\u017eeg sela, Laptev\u0161\u0107ina, ozna\u010dava mesto gde su re\u010dne naute morale da obuju duboke cipele ili \u010dizme (lapti)<\/em> i dalje vuku svoju robu na ramenima. Da bi re\u0161io ovaj problem, Petar Veliki je iz Velikog Novgoroda doveo majstore-stru\u010dnjake koji poznaju \u201etrikove\u201c re\u010dnih brzaka i virova, da ih savladaju i reku u\u010dine plovnom. Ovi ljudi, sa svojim porodicama, su prvi doseljenici u ove krajeve. Oni su osnovali grad Podporo\u017eje.<\/p>\n

Druga brana hidrocentrale sa brodskom prevodnicom nalazi se kod Podporo\u017eja gde se na\u0161 brod penje jo\u0161 15-ak metara u visinu a zatim nastavlja ka Ivinskom rezervoaru i Onje\u0161kom jezeru.<\/p>\n

Onjega – jezero slovenske Boginje Lade<\/span><\/h1>\n

Pomislili ste na Lado\u0161ko jezero? U pravu ste!
\nAli, za\u0161to Ladu nisam spomenuo u poglavlju u kom sam opisivao Lado\u0161ko jezero?!
\n– Odgovor je jednostavan: \u010cekao sam bolju priliku.<\/em><\/p>\n

A bolja prilika za pri\u010du o staroslovenskoj Boginji leta, ljubavi i lepote, Ladi je upravo pri\u010da o Onje\u0161kom jezeru. Naime, i Onje\u0161ko i Lado\u0161ko su Ladina <\/em>jezera koju su u ovim krajevima, navodno, nazivali i imenom Onega,<\/em> odakle, mo\u017ee biti, dolazi dana\u0161nji naziv ovog jezera.<\/p>\n

O staroslovenskoj Boginji Ladi<\/span><\/h3>\n

Lada, osim \u0161to je za\u0161titnica zaljubljenih, u staroslovenskoj mitologiji, smatra se i za\u0161titnicom \u017eena, majki i dece, po nekada i boginjom plodnosti.<\/p>\n

\"\"<\/a>Zajedno sa Vesnom, boginjom prole\u0107a, Lada spada u red voljenih bo\u017eanstava za razliku od Morane (boginja zime i smrti),<\/em> prema kojoj su staroslovenska plemena gajila strahopo\u0161tovanje. Bo\u017eanstvo nalik slovenskoj Ladi, kod starih Grka nalazimo u Afroditi a kod starih Itala u Veneri, me\u0111u nordijskim narodima kao boginju Freju ili kao boginju Izis kod starih Egip\u0107ana. U mu\u0161kom obliku, Lada se \u201epronalazi\u201c u likovima Erosa, Kupidona, Amora, \u010dak i Apolona.<\/p>\n

Boginja Lada se opisuje kao vedra devojka duge zlatne kose u koju je upleteno klasje ili cve\u0107e, \u0161to simbolizuje njenu funkciju bo\u017eanstva plodnosti, \u010dine\u0107i je tako Majkom Vla\u017ene Zemlje (Mati Syra Zemia \u2013 bo\u017eanstvo plodnosti)<\/em>. Ladine \u017eivotinje su petao, jelen, mrav i orao, a biljke: tre\u0161nja, masla\u010dak, lipa<\/em><\/strong> i bo\u017eur.
\nDakle, lipa, koja se na drevnim jezicima ovda\u0161njeg stanovni\u0161tva, tako\u0111e, naziva Onega, \u0161to na drugi na\u010din indikuje poreklo imena Onje\u0161kog jezera. Bilo kako bilo, sasvim verovatno, ima veze sa Boginjom Ladom.<\/p>\n

Posle Lado\u0161kog, Onje\u0161ko jezero je drugo najve\u0107e jezero starog kontinenta, a prvo po \u010disto\u010di vode. \u201eTajna\u201c Onje\u0161kog vodenog savr\u0161enstva (voda jezera je pitka), je u autohtonom mineralu \u0160ungitu (Shunga mineraloid)<\/em>, koji ima prirodna antibakterijska svojstva te mogu\u0107nost da apsorbcijom ne\u010distih materija pro\u010di\u0161\u0107ava vodu. Karakteristi\u010dan je za prostore Onje\u0161kog jezera i Ju\u017ene Karelije gde se nalaze najve\u0107e rezerve ovog minerala na svetu. Koliko god bio apstraktan, podatak o 250 gigatona \u0161ungitskog depozita, na prostoru Onje\u0161kog jezera, zvu\u010di interesantno.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\u0160ungit se sastoji uglavnom od ugljenika (98%) i izrazito je crne boje. Toliko je crn da se koristi kao pigment za crnu boju, a \u010desto \u0107emo u zvani\u010dnim nomeklaturama boja<\/a>, najcrnju crnu prona\u0107i pod imenom \u0161ungitna crna<\/em>, a, ako ne pod ovim, onda pod imenom karbon crna<\/em> (karbon = ugljen\/ugljenik).<\/p>\n

Navodno je \u010ditavo dno jezera prekriveno stenama \u0161ungita koji, u interakciji sa molekulima vode daje kristalno bistru vodu jezeru. Dakle, spoj dve krajnosti: tvrdi crni \u0160ungit i meka bistra voda.<\/p>\n<\/p>\n

\u0160ungit je misti\u010dni kristal kojeg se mo\u017ee na\u0107i samo na jednom mjestu na cijelom planetu Zemlji \u2013 u Ruskoj pokrajini Kareliji.<\/em><\/p>\n

Smatra se da je taj \u010dudotvorni kristal na Zemlju do\u0161ao iz svemira. Da li nam ga je netko poslao ili je pukom slu\u010dajno\u0161\u0107u taj dragocjeni teret sletio na Zemlju i dalje ostaje misterij.<\/em><\/p>\n

Slaven Eterovi\u0107, www.alternativa.hr<\/em><\/p>\n

<\/span>\n

Jo\u0161 je Petar Veliki uvideo blagodeti ovog minerala te je neke oblasti Onje\u0161kog jezera proglasio le\u010dili\u0161tima i banjama.<\/p>\n

Bistre vode ovog jezera, sli\u010dno Lado\u0161kim, imaju \u010dudnu narav. Mestimi\u010dno su tihe i mirne do mere da na stenama i hridima raste grmlje, a malo podalje, plahovite i nemirne do mere da su opasne za plovidbu. Iz tog razloga je Petar Veliki, spominjao sam ve\u0107, prokopao obilazni kanal za brodove du\u017e ju\u017ene obale jezera, kojim je spojio reke Svir i Vitegru, isklju\u010duju\u0107i oba Ladina<\/em> jezera iz sistema Marijinskog vodenog puta.<\/p>\n

Cilj na\u0161e plovidbe Onje\u0161kim jezerom je ostrvo Ki\u017ei, koje \u0107e mnogima predstavljati \u201ekrunu\u201c \u010ditavog krstarenja.<\/p>\n

Ostrvo Ki\u017ei<\/a><\/span><\/h2>\n

U pitanju je, nakon Sankt Peterburga, najlep\u0161e i najprijatnije mesto ruskog severa. Zovu ga \u201eBiser Karelije\u201c, a toliko lepim ga \u010dine mnogobrojne drvene crkve koje su ovamo prenete iz okoline Onje\u0161kog jezera. Me\u0111utim, jedna od njih se toliko izdvaja svojom lepotom i grandiozno\u0161\u0107u da \u0107ete, sasvim sigurno, ostati zapanjeni, \u0161to njenom lepotom, \u0161to \u010dinjenicom na koji na\u010din je sagra\u0111ena.<\/p>\n

Ipak, ne\u0107u Vam sve otkriti. Bar ne u ovom tekstu. Ako ste ba\u0161 znati\u017eeljni, linkom<\/a> Vas \u0161aljem na \u010dlanak sli\u010dan ovome gde potra\u017eite i saznajte o \u010demu se radi.<\/p>\n

Mojim utiscima, Ki\u017ei bi se mogao opisati kao rajsko ostrvo pod staklenim zvonom. Dugo osam a \u0161iroko dva kilometra, dovoljne je veli\u010dine da se na njega smeste sve lepote, ina\u010de nestvarne Karelije. Kontrast plavoj vodi je prefinjena zelena trava i po koji \u0161umarak iza koga se, sasvim sigurno, krije neka drvena crkva, koliba brvnara ili vetrenja\u010da. \u017divahni poj i cvrkut ptica zaista ostavljaju utisak da ste u raju.<\/p>\n

Ime ostrva, dolazi iz Veppskog jezika u kome vi\u0161ezna\u010dna re\u010d Ki\u017e (<\/em>ili Ki\u017eat) <\/em>ozna\u010dava pojmove: Veselje, mesto za igre, odmor\u2026 <\/em>Od 1990. godine, nalazi se pod za\u0161titom UNESCO-a.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Jedna od crkava na ostrvu Ki\u017ei<\/em><\/p>\n

Pre dolaska na \u201eRajsko ostrvo\u201c morate da pro\u0111ete pored \u201ePaklenog ostrva\u201c<\/span><\/h2>\n

Da bismo pri\u0161li ostrvu Ki\u017ei, treba da pro\u0111emo pored Velikog Klimeckog (\u0431\u043e\u043b\u044c\u0448\u043e\u0439 \u043a\u043b\u0438\u043c\u0435\u0446\u043a\u0438\u0439 \u043e\u0441\u0442\u0440\u043e\u0432<\/em>), najve\u0107eg onje\u0161kog ostrva, koje nije interesantno zato \u0161to je najve\u0107e ve\u0107 zato \u0161to je, uistinu, naj\u010dudnije.<\/p>\n

Naime, za ovo ostrvo se vezuju mnoge, kako drevne, tako i urbane legende ali i stvarni doga\u0111aji koji su dokumentovani svedo\u010denjima ljudi koji su iskusili neke od, nauci neobja\u0161njivih pojava, na ovom ostrvu, naro\u010dito na njegovom ju\u017enom delu.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Stare legende ovo tuma\u010de prokletstvo i za\u010daranost ostrva jo\u0161 iz davnih vremena, kao kletvu i kaznu zbog ru\u0161enja paganskog hrama koji se ovde nalazio.<\/p>\n

Savremene teorije, me\u0111utim, ovda\u0161nje misteriozne incidente<\/em> tuma\u010de na razne na\u010dine poku\u0161avaju\u0107i da ih uguraju<\/em> pod svod nau\u010dno dokazivih prirodnih fenomena, defini\u0161u\u0107i ove prostore kao magnetna polja sa poja\u010danim zra\u010denjima i poja\u010danim energetskim potencijalom. Najzad, i fenomen na\u0161e planine Rtanj se tako nekako defini\u0161e.<\/p>\n

Zaklju\u010dak Svetskog kongresa Ufologa u Baltimoru 2012. godine planinu Rtanj defini\u0161e kao \u201ecentar \u00a0vanzemaljskog \u017eivota i onostranih pojava u celom svetu\u201c! <\/span> <\/em><\/p>\n

Kako god, i na Velikom Klimetckom vi\u0111aju vanzemaljace i NLO, \u010de\u0161\u0107e u formi \u010dudne svetlosti ili u\u017earenih humanoidnih silueta\u2026 Ozbiljnu pa\u017enju istra\u017eiva\u010da paranormalnih fenomena, Veliki Klimecki je privukao 1973. godine nakon posete Aleksandra Fedorovi\u010da Pulkina, kapetana flote ribarske industrije iz Petrozavodska. (Petrozavodsk je glavni grad Republike Karelije sme\u0161ten na zapadnoj obali Onje\u0161kog jezera)<\/em>. Kapetan Pulkin je, sa posadom svog broda, pristao uz Veliki Klimecki s namerom da se tamo zadr\u017ee nekoliko dana nadaju\u0107i se bogatom ulovu. Oti\u0161ao je u \u0161umu u potrazi za ogrevom i misteriozno nestao, a pojavio se ponovo, na istom mestu, tek nakon 34 dana, iscrpljen, izgladneo, mr\u0161av, u iscepanoj i otrcanoj ode\u0107i sa memorijskom rupom<\/em> – nije se se\u0107ao ni\u010dega \u0161to se doga\u0111alo za sve to vreme.<\/p>\n

Pri\u010da o memorijskim propustima<\/em> ili memorijskim rupama<\/em> je karakteristi\u010dna i za druge poznate misteriozne incidente<\/em> koji su zabele\u017eeni na Velikom Klimeckom.<\/p>\n

2008. godine, vreme\u0161ni ribar sa susednog ostrva Ki\u017ei, Aleksandar Efimov se, tako\u0111e, na\u0161ao u vrlo \u010dudnoj situaciji. U potrazi za ulovom, no\u0107u je plovio ka Velikom Klimetckom gde je pristao i napustio brod u potrazi za granjem kojim bi zalo\u017eio vatru i pripremio ve\u010deru. Nakon 20 minuta pe\u0161a\u010denja na\u0161ao se na istom mestu odakle je krenuo, iako, tvrdi, nije i\u0161ao u krug, obzirom da odli\u010dno poznaje ovaj teren. Poku\u0161ao je ponovo, ali se opet na\u0161ao na po\u010detku, i tako pet puta zaredom. Jefimovljeva devijacija u orijentaciji<\/em> je neobja\u0161njiva, kao i \u010dinjenica da je njegov kompas, ugra\u0111en u remen za sat, sve vreme pokazivao da se Efimov kretao u jednom pravcu.<\/p>\n

Tre\u0107i sli\u010dan slu\u010daj zabele\u017een je 2009. godine, kada je jedna porodica do\u0161la na piknik na Veliki Klimecki. Otac, majka i \u0161estogodi\u0161nja \u0107erka su na obali podigli \u0161ator, otac je nalo\u017eio vatru, a majka je pripremala riblju \u010dorbu. Devoj\u010dica je sve vreme bila u blizini roditelja. Odjednom, dok je majka prala sudove a otac se zabavio drugim poslom, devoj\u010dica je misteriozno nestala, kao i njihov motorni \u010damac. Dva sata su pani\u010dno pretra\u017eivali okolinu. Otac je \u010dak, pucnjevima u vazduh, poku\u0161avao da dozove devoj\u010dicu\u2026 Najzad, neo\u010dekivano su je prona\u0161li kako mirno spava u \u0161atoru. Sve i da roditelji nisu na\u0161li za shodno da je potra\u017ee u \u0161atoru, \u0161to je gotovo neverovatno, jer je majka, dok je otac pretra\u017eivao \u0161umu, sve vreme bila kod \u0161atora u slu\u010daju da se devoj\u010dica vrati. Nemogu\u0107e je da je pla\u010d majke i pucnjava ne bi probudila. Najzad, neobja\u0161njiv je i nestanak motornog \u010damca. Nakon \u0161to je majka probudila Anu (tako se zvala devoj\u010dica), uvidela je da je ona zbunjena i nesvesna trenutka (memorijska rupa). U toku njenih konfuznih obja\u0161njavanja o doga\u0111ajima za vreme odsustva, odlasku u \u0161umu i sl., ostavila je iscrpljene roditelje i mirno oti\u0161la da se igra na obli\u017enju \u010distinu s crnim kamenom u sredini. Najednom je postala isuvi\u0161e pospana, naslonila se na kamen, i zaspala.<\/p>\n

Stru\u010dnjaci i psiholozi su konstatovali da ova \u201eavantura\u201c nije ostavila posledice po Anino zdravlje i psihu. Me\u0111utim, njena majka tvrdi da su nakon incidenta, devoj\u010dicine tamne o\u010di postale gotovo svetle, da joj je kovrd\u017eava kosa naglo postala ravna, te da joj se promenio polo\u017eaj mlade\u017ea na telu. \u201eOna nikada nije govorila u snu\u201c<\/em> – kazala je Anina majka, \u201ea sada govori ali, ni ja ni mu\u017e ne mo\u017eemo da razumemo \u0161ta\u201c<\/em>.<\/p>\n

\u010cetvrti zabele\u017een noviji paranormalni incident dogodio se, tako\u0111e, 2009. godine grupi momaka koja je do\u0161la na obalu Velikog Klimeckog. Dva sata nakon njihovog dolaska tlo je iznenada po\u010delo da podrhtava, a vid i obrisi okoline su po\u010deli da im se mute, \u0161to im je, svima redom, izazvalo ozbiljne glavobolje i zbunjenost. Sve je naglo prestalo \u010dim su seli u \u010damac i otplovili nedaleko od obale.<\/p>\n

Sa nau\u010dnog aspekta, istra\u017eiva\u010di su uspeli, de uz pomo\u0107 sondi, utvrde postojanje vi\u0161e mesta sa sna\u017enim energetskim potencijalom, te, da nema mesta verovanjima o prokletstvima, za\u010daranim krugovima, paralelnim svetovima i sl. Uprkos svemu, Veliki Klimecki ostaje jedno od najtajanstvenijih mesta u \u010ditavoj Rusiji.<\/p>\n

Sre\u0107om, mi samo prolazimo podalje od njega.<\/p>\n

Volgo-Balti\u010dki kanal<\/span><\/h1>\n

Iz Onje\u0161kog jezera, na\u0161 brod uplovljava u Volgo-Balti\u010dki kanal. Ova deonica je vredna divljenja, ako ni zbog \u010dega drugog, onda zbog slede\u0107ih, impresivnih statisti\u010dkih podataka. Naime, \u010ditav ovaj kompleks se sastoji od 7 brodskih prevodnica, tri hidroelektrane, 25 zemljanih brana i nasipa, 4 ve\u0161ta\u010dka jezera, 5 mostova na branama i dva trajektna pristani\u0161ta. Tokom izgradnje ove trase iskopano je 81 milion m3<\/sup> zemlje. Utro\u0161eno je 756.000 m3 <\/sup>betona, 550.000 m3<\/sup> \u0161ljunka i kamena i 147 tona armaturnih metalnih konstrukcija, a sve ovo bejahu zavr\u0161eno i sve\u010dano otvoreno za saobra\u0107aj 4. juna 1964. godine<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Volgo-Balti\u010dki kanal je dug 367 km a \u010dini ga, u prvih 40 km, reka Vitegra a potom, po\u0161to prebrodimo ukupno 6 brodskih prevodnica, sledi 25 km ultimativno ve\u0161ta\u010dkog vodenog puta koji razgrani\u010dava Balti\u010dki i Kaspijski sliv. Naime, Vitegra te\u010de u pravcu Onje\u0161kog jezera a na\u0161 brod njom plovi uzvodno da bi voda, od nekog momenta, potekla u drugom pravcu, ka Kaspijskom moru. Kod mesta Annenski Most mo\u017eemo biti sigurni da nismo pod uticajem severnih struja ve\u0107 da, zajedno sa vodama reke Kov\u017ee, narednih 70 km, plovimo nizvodno, ka jugu.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Sledi, gotovo savr\u0161eno okruglo, Belo jezero \u010diji pre\u010dnik iznosi 45 km. Njega \u0107emo doslovno prepre\u010diti po radijusu i nastaviti plovidbu \u0161irokom \u0160eksnom, odnosno njenim rezervoarom.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i regulaciji plovnog puta, nekada\u0161nje korito \u0160eksne je doslovno potopljeno. Nivo vode je zna\u010dajno porastao, \u0161to je uticalo na \u0161irenje korita, formiranja \u0160eksnog jezera te pove\u0107anja povr\u0161ine Belog jezera. Ova deonica duga je 121 km a zavr\u0161ava se kod grada \u0160eksne, gde se nalazi poslednja od ukupno sedam brodskih prevodnica na Volgo-Balti\u010dkom kanalu. Ova brodska prevodnica je specifi\u010dna po tome \u0161to je dvosmerna ili, bolje re\u0107i, izgra\u0111ene su dve prevodnice jedna pored druge.<\/p>\n

Zanimljivo je naglasiti: Prva prevodnica se nalazi u gradu Vitegri na reci Vitegri a poslednja u gradu \u0160eksni na reci \u0160eksni.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Slede\u0107a, poslednja deonica na Volgo-Balti\u010dkom kanalu, zvana Donja \u0160eksna, duga je 66 km i pripada tzv. Ribinskom rezervoaru.<\/p>\n

Kod grada \u010cerepoveca, \u0160eksna se \u201erazliva\u201c i obrazuje veliko Ribinsko jezero – najve\u0107e ve\u0161ta\u010dko jezero na svetu. Na drugom kraju jezera, kod grada Ribinska, uliva se u Volgu.<\/p>\n

Ribinsko jezero ima povr\u0161inu od 4.500 km2<\/sup>. Duga\u010dko je 112 km a \u0161iroko 56 km. Puni ga vi\u0161e od 60 reka. Pre njegovog formiranja vodeni put \u0160eksnom do Volge nije bio dovoljno plovan, naro\u010dito leti kada je reka mogla prakti\u010dno da se pregazi.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Staljinov ambiciozni plan formiranja Ribinskog jezera podrazumevao je \u017ertvovanje tj. potapanje preko 700 sela, 34.000 hektara obradivog zemlji\u0161ta i 80.000 hektara pa\u0161njaka. Me\u0111utim, nije ovo sva \u0161teta, odnosno, patnja koju je narod ovog kraja morao da podnese. Sve radove su izvodili zatvorenici ranije spominjanog Gulag-a, u nehumanijim uslovima. Sol\u017eenjicin je ovaj projekat pozvao \u201ekreativnim\u201c imenom Hidrogoulag. Formiranje jezera je podrazumevalo i rekonstrukciju preko 150 km \u017eelezni\u010dkih pruga te 5 mostova na Volgi i \u0160eksni.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Brodska prevodnica na Volgi, kod Ribinska, spu\u0161ta nas 14 m ni\u017ee, odakle nastavljamo put mo\u0107nom rekom do Jaroslavlja. Ovde, na samoj brodskoj prevodnici \u201epozdravlja\u201c nas monumentalna statua Majka Volga<\/em> koja od 1953. godine, nepomi\u010dno bdi nad Volgom i Ribinskom. U pitanju je statua lepe ruskinje u dugoj haljini, koja stoji na postamentu sa kojim je visoka ukupno 28 metara. Desna ruka joj je zamahnuta u pravcu Ribinska, kao da njom pozdravlja brodove koji prilaze ustavi, dok, u levoj ruci dr\u017ei urolanu hartiju sa crte\u017eima. Kosa joj je ispletena u krupne pletenice uvijene oko glave, a pogled joj je ustremljen u daljinu. Oko njene haljine koja se blago vijori na vetru, oble\u0107e galeb\u2026 Zaista lep i impozantan spomenik.<\/p>\n

Donedavno je na postamentu spmenika stajao natpis: \u201e\u041a\u043e\u043c\u043c\u0443\u043d\u0438\u0437\u043c – \u044d\u0442\u043e \u0435\u0441\u0442\u044c \u0421\u043e\u0432\u0435\u0442\u0441\u043a\u0430\u044f \u0432\u043b\u0430\u0441\u0442\u044c \u043f\u043b\u044e\u0441 \u044d\u043b\u0435\u043a\u0442\u0440\u0438\u0444\u0438\u043a\u0430\u0446\u0438\u044f \u0432\u0441\u0435\u0439 \u0441\u0442\u0440\u0430\u043d\u044b<\/em>\u201c (Komunizam – je sovjetska vlast plus elektrifikacija cele zemlje)<\/em>, a autor ove parole je V. I. Lenjin. Zanimljiva je i kombinacija materijala od koga je napravljen ovaj spomenik. Krajnje je neuobi\u010dajeno da je postament izra\u0111en od plemenitog granita a statua od armiranog betona.<\/p>\n

Zanimljiva je i pri\u010da o ideji za nastanak ovog spomenika. Prema prona\u0111enim starim skicama i objavi u gazeti\/listu \u0411\u043e\u043b\u044c\u0448\u0430\u044f \u0412\u043e\u043b\u0433\u0430<\/em> (Velika Volga)<\/em> iz 1939. godine, vidi se da da je na ovom mestu prvobitno planiran drugi spomenik, ni manje ni vi\u0161e nego \u0420\u0430\u0431\u043e\u0301\u0447\u0438\u0439 \u0438 \u043a\u043e\u043b\u0445\u043e\u0301\u0437\u043d\u0438\u0446\u0430<\/em> (Radnik i zadrugarka \/\/ <\/em>The Worker and Kolkhoz Woman<\/em>) – simbol Moskve iz sovjetskog perioda \u010diji autor je istaknuta sovjetska vajarka Vera Muhina.<\/p>\n

Radnik i zadrugarka (prilago\u0111eni prevod autora teksta) ili Radnik i kolhoznica (Kolhoz – \u043a\u043e\u043b\u043b\u0435\u043a\u0442\u0438\u0432\u043d\u043e\u0435 \u0445\u043e\u0437\u044f\u0439\u0441\u0442\u0432\u043e – kolektivno zadru\u017eno poljoprivredno dobro u biv\u0161em SSSR-u)<\/em>, obzirom da radovi na hidroelektrani i ustavi kod Ribinska nisu zavr\u0161eni na vreme, dospeli su najpre na svetsku izlo\u017ebu u Pariz, gde je spomenik bio izlo\u017een u sovjetskom paviljonu, koji se nalazio na trgu Trokadero,<\/em> prekoputa paviljona nacisti\u010dke Nema\u010dke. Obzirom da je spomenik,u ovim uslovima, \u201eodigrao\u201c veliku i va\u017enu ulogu, odlu\u010deno je da bude postavljen na va\u017enijem mestu, u Moskvi, pred ulazom u tamo\u0161nji Ekspo centar.<\/p>\n

Ideja o spomeniku na brani kod Ribinska nije napu\u0161tena. Majka Volga<\/em>, autora \u0160apo\u0161nikova i Mala\u0161kina je, po mom skromnom, nekompetentnom mi\u0161ljenju, mnogo lep\u0161e re\u0161enje.<\/p>\n

Jo\u0161 bih napomenuo da \u0107ete, ako sam Vas zainteresovao za temu, te odlu\u010dite se da na vebu potra\u017eite jo\u0161 informacija o ovom spomeniku, biti prili\u010dno zbunjeni. Naime, na engleskom jeziku ima jako malo informacija o ovom spomeniku. Na srpskom gotovo da ih ni nema, a ni na ruskom ih nema onoliko koliko je za o\u010dekivati. Ve\u0107i problem je \u0161to su mnogi \u201eautori\u201c pome\u0161ali \u201ebabe i \u017eabe\u201c tj. informacije i podatke o Majci Volgi<\/em> i Majci Rusiji<\/em> – znamenitom spomeniku na brdu iznad Volgograda koji, tako\u0111e u formi \u017eene, personifikuje domovinu\u2026 Geneza ovog problema je u bezli\u010dnosti tj. karakteru ve\u0107ine portalsko-blogerskih sadr\u017eaja na internetu. Naime, da bi internet sajtovi imali \u0161to ve\u0107u pose\u0107enost (\u010ditaj – zaradu)<\/em>, potrebno im je \u0161to vi\u0161e sadr\u017eaja, pa mnogi \u201epi\u0161u\u201c \u010dlanke \u010dija isklju\u010diva su\u0161tina je pove\u0107anje pose\u0107enosti. Google-ovi algoritmi, za sada, na \u017ealost, nisu dovoljno savr\u0161eni da umeju da prepoznaju lo\u0161e prevedene i polu-plagirane tekstove, tako da, garantovano, tra\u017ee\u0107i Majku Volgu<\/em>, pronalazite Majku Rusiju<\/em>.<\/p>\n

Po\u0161to u svakom zlu ima trun\u010dica dobrog i korisnog, tako i ja saznadoh neke interesantne informacije koje sada, moram, da podelim sa Vama: Majka Rusija<\/em> ili Majka Domovina<\/em> su kolokvijalni naziv za spomenik \u010dije zvani\u010dno ime je \u0420\u043e\u0434\u0438\u043d\u0430-\u043c\u0430\u0442\u044c \u0437\u043e\u0432\u0451\u0442<\/em> ili, u prevodu, Majka Domovina zove, <\/em>a spomen je na najve\u0107u bitku u II Svetskom ratu – \u010duvenu Saljingradsku bitku. Majka Domovina<\/em> je svojevrstan orden Gradu-heroju \u2013 Volgogradu, nekad Staljingradu. Se\u0107ate se, i Sankt Peterburg \u2013 nekad Lenjingrad, tako\u0111e, nosi ovu slavnu zna\u010dku i titulu, ali nema ovako lep i monumentalan \u201eorden\u201c kakav ima Volgograd.<\/p>\n

Majka Domovina<\/em> je svojevremeno bila najve\u0107a statua na svetu (visoka 85 m), sve do podizanja Statue Slobode<\/em> (93 m) u Nju Jorku. Me\u0111utim, Majka Domovina<\/em> je i danas najve\u0107i spomenik na starom kontinentu. Na internetu, \u010dak i na \u010duvenoj Wikipediji<\/a>, prona\u0107i \u0107ete kontradiktoran podatak da je Majka Domovina<\/em> i dalje najve\u0107a statua \u017eene na svetu. Me\u0111utim, neko je zaboravio na \u010dinjenicu da je \u00a0i Statua Slobode<\/em> je (mada, ne ba\u0161 mnogo \u017eenstvena)<\/em> – \u017eena! I to Marijana<\/em> – simbol Francuske Republike (poklon Francuske SAD-u za stogodi\u0161njicu nezavisnosti)<\/em>. Ima ne\u010deg sli\u010dnog, da ne ka\u017eem \u201eistog\u201c u simbolici ova dva spomenika a to je svojevrsni kult i obi\u010daj da se zemlja i nacija poistove\u0107uju sa imaginarnim \u017eenskim junakom koji, po nekada, \u010dak ima i ime. Kod Francuza je to Marijana<\/em> a kod nas Srba Kosovka<\/em>. Ona personifikuje domovinu ili otad\u017ebinu. Konkretno, na\u0161a Kosovka <\/em>je definisana kao devojka (simbol nevinosti), za razliku od ruske ili francuske varijante gde je, barem se po fizionomiji da zaklju\u010diti, u pitanju \u017eena. Kosovka devojka<\/em> je simbol sa\u010duvane \u010dasti Srbije, oli\u010denje vernosti, humanosti i ljudskosti. Idealizovan tip srpske devojke iz kosovskog ciklusa narodnih pesama, koja, kod nas, na \u017ealost, ne postoji u formi monumentalne statue kakva je Majka Rusija,<\/em> ali je zato ovekove\u010dena na \u010duvenom platnu Uro\u0161a Predi\u0107a.<\/p>\n

Sli\u010dan slu\u010daj je i sa Francuzima. Ni oni nemaju statuu, a ovu su, eh kako su se zeznuli, poklonili Amerikancima te je ona, sada, simbol \u201eVelike Jabuke\u201c (Nju Jorka). Malo ko, ko zna za Statuu Slobode, zna da joj je poenta Francuska, ali je zato, kao i mi Srbi, imaju na znamenitoj slici Sloboda predvodi narod<\/em>. Iako ne ilustruje ovaj tekst, stavljam je ispod po\u0161to sam ube\u0111en da \u0107ete je prepoznati.<\/p>\n

\"Eug\u00e8ne<\/a>
\nBy Eug\u00e8ne Delacroix<\/a> – Erich Lessing Culture and Fine Arts Archives via artsy.net<\/a>, Public Domain, Link<\/a><\/p>\n

Eug\u00e8ne Delacroix, La Libert\u00e9 guidant le peuple, 1830.<\/em><\/span><\/p>\n

\"Kosovo<\/a>
\nBy
\nen:Uro\u0161 Predi\u0107<\/a> (1857\u20131953)<\/span> – Serbian Wikipedia<\/a>
\n[1]<\/a>, Public Domain, Link<\/a><\/p>\n

Uro\u0161 Predi\u0107, Kosovka devojka, 1919.<\/em><\/span><\/p>\n

\"The<\/a>
\nBy Limitchik<\/a> – I took this picture in 2012 with a Canon 30D, CC BY-SA 3.0<\/a>, Link<\/a><\/p>\n

\u0420\u0430\u0431\u043e\u0447\u0438\u0439 \u0438 \u043a\u043e\u043b\u0445\u043e\u0437\u043d\u0438\u0446\u0430, Vera Muhina, 1937.<\/em><\/span><\/p>\n

\"Mother<\/a>
\n\u0410\u0432\u0442\u043e\u0440: Howard Lifshitz<\/a> from Buffalo Grove, ILUSA – Rybinsk Mother Volga<\/a>
\nUploaded by Daryona<\/a>, CC BY 2.0<\/a>, \u0421\u0441\u044b\u043b\u043a\u0430<\/a><\/p>\n

\u041c\u0430\u0442\u044c-\u0412\u043e\u043b\u0433\u0430, \u0421. \u0414. \u0428\u0430\u043f\u043e\u0448\u043d\u0438\u043a\u043e\u0432 \u0438 \u0412. \u041c\u0430\u043b\u0430\u0448\u043a\u0438\u043d\u0430, \u0430\u0440\u0445\u0438\u0442\u0435\u043a\u0442\u043e\u0440 \u2014 \u041d. \u0414\u043e\u043d\u0441\u043a\u0438\u0445, 1952.<\/em><\/span><\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\u0420\u043e\u0434\u0438\u043d\u0430-\u043c\u0430\u0442\u044c \u0437\u043e\u0432\u0451\u0442<\/em>, <\/em>\u0441\u043a\u0443\u043b\u044c\u043f\u0442\u043e\u0440 \u0415. \u0412. \u0412\u0443\u0447\u0435\u0442\u0438\u0447 \u0438 \u0438\u043d\u0436\u0435\u043d\u0435\u0440 \u041d. \u0412. \u041d\u0438\u043a\u0438\u0442\u0438\u043d, 1967.<\/em><\/span><\/p>\n

Majka Domovina<\/em> je, sa in\u017eenjerske ta\u010dke gledi\u0161ta, veoma slo\u017eena kompozicija zbog svog karakteristi\u010dnog stava, sa visoko podignutim ma\u010dem u desnoj ruci, a leva ruka, zaba\u010dena na drugu stranu, gestikulira i poziva narod na juri\u0161. Izgra\u0111ena je tehnikom \u0161uplje statue koja se zasniva na kombinaciji prednapregnutog betona s konstrukcijom sajli i konopaca , \u0161to se mo\u017ee na\u0107i jo\u0161 u samo jednom delu – Nikitinovom, tornju Ostankino u Moskvi<\/a>.<\/p>\n

Majka Domovina<\/em> je inspirisana anti\u010dkom gr\u010dkom skulpturom Nika sa samotrake<\/a> koja se jo\u0161 naziva i Krilata pobeda,<\/em> a kao model aotoru Jevgeniju Vuleti\u010du poslu\u017eila je lokalna \u017eena, drugarica Valentina Izotova.<\/p>\n

Ovom pri\u010dom o spomenicima, ovde kod Ribinska, za sada, zavr\u0161avam ovaj tekst. Dakaoko, nastavi\u0107e se\u2026<\/p>\n

Do tada, ako Vas zanima put od Ribinska do Jaroslavlja a zatim nazad do Moskve, skoknite na portal www.rusija.info<\/a> i pro\u010ditajte \u010dlanak Utisci sa krstarenja Rusijom<\/a>.<\/p>\n

Nastavi\u0107e se\u2026<\/p>\n

Miroslav Bronzi\u0107<\/em><\/a><\/p>\n

\n

Va\u0161oj pa\u017enji preporu\u010dujem i slede\u0107i sli\u010dan \u010dlanak:<\/em><\/p>\n

Utisci sa krstarenja Rusijom<\/a><\/p><\/blockquote>\n