{"id":2313,"date":"2017-07-16T20:46:00","date_gmt":"2017-07-16T18:46:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.rtours.rs\/sr\/?p=2313"},"modified":"2017-07-20T15:01:43","modified_gmt":"2017-07-20T13:01:43","slug":"tretjakovska-galerija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/","title":{"rendered":"Tretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti"},"content":{"rendered":"

R-TOURS vam predstavlja dvadeset remek dela ruskog slikarstva iz galerije Tretjakov<\/span><\/h2>\n

\"\"<\/p>\n

O Galeriji Tretjakov<\/span><\/h2>\n

Tretjakovska, Tretjakovskaja ili galerija Tretjakov je jedna od dve institucije koje reprezentuju rusku nacionalnu umetnost sa akcentom na slikarstvo. Rival Tretjakovskoj galeriji je jedino Ruski muzej<\/em><\/strong> u Sankt Peterburg<\/a>u koga, ukoliko sa nama putujete u Rusiju, u okviru programa \u201eMoskva i Sankt Peterburg<\/em>\u201c, tako\u0111e mo\u017eete da posetite u slobodno vreme.<\/p>\n

Tretjakovska galerija<\/a> je, me\u0111utim, za razliku od Ruskog muzeja, uklju\u010dena u na\u0161 program kao fakultativna (organizovana) poseta sa ruskim vodi\u010dem na srpskom jeziku.<\/p>\n

Kao autor ovog \u010dlanka, pre nego kao predstavnik organizatora putovanja, svakako mogu i \u017eelim da Vam preporu\u010dim ovu lokaciju. \u010cak iako mislite da niste ljubitelj slikarstva, verujem da \u0107ete to postati zahvaljuju\u0107i blagu i remek delima galerije Tretjakov.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Te\u0161ko mi je da dam odgovor zbog \u010dega se na\u0161i turisti vi\u0161e odu\u0161eve ovom galerijom nego peterbur\u0161kim Ermita\u017eom. Mo\u017eda zato \u0161to su o\u010dekivanja od te dve institucije umetnosti bila nesrazmerna, ili zbog toga \u0161to je \u201eTretjakovskaja\u201c uistinu ne\u0161to posebno.<\/p>\n

Ovaj tekst sa slikama bi\u0107e kratak vodi\u010d i uvod u do\u017eivljaj koji \u0107e svoj vrhunac zadovoljstva dosti\u0107i tek u momentu kada shvatite da ste svedo\u010dili umetni\u010dkom blagu jednog od nekoliko naj\u010duvenijih muzeja sveta.<\/p>\n

Ko je bio Pavel Tretjakov?<\/span><\/h2>\n

Pun naziv ove institucije je Dr\u017eavna galerija \u201ePavel Tretjakov\u201c (\u0413\u043e\u0441\u0443\u0434\u0430\u0440\u0441\u0442\u0432\u0435\u043d\u043d\u0430\u044f \u0422\u0440\u0435\u0442\u044c\u044f\u043a\u043e\u0432\u0441\u043a\u0430\u044f \u0413\u0430\u043b\u0435\u0440\u0435\u044f)<\/em>. Pavel je jedan od dvojice bra\u0107e Tretjakov (drugi se zvao Sergej), \u010duvenih ruskih trgovaca, industrijalaca i dobrotvora. Njih dvojica su osniva\u010di \u010duvene Kostromske fabrike lanenih proizvoda. Obojica su imali strast prema kolekcionarstvu s tim \u0161to je Pavel bio posve\u0107eniji ruskom nacionalnom slikarstvu koje je postalo njegov \u017eivotni poziv i misija. On nije bio samo kolekcionar ve\u0107 i mecena.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

I tako, jo\u0161 od 1856. godine, Pavelova kolekcija neprestano raste, \u010dak i u dana\u0161nje vreme, mnogo godina nakon njegove smrti. Danas fond galerije Tretjakov broji vi\u0161e od 130 000 eksponata.<\/p>\n

U Tretjakovskoj galeriji mo\u017eete da vidite umetni\u010dka dela, po\u010dev od ruskih ikona me\u0111u kojima se naro\u010dito isti\u010de Vladimirska Gospa iz 10. veka te ikone Andreja Rubljova, pa sve do ostvarenja savremenih ruskih slikara i vajara kao \u0161to su Kompozicija VII Vasilija Kandinskog ili Crni kvadrat Kazimira Maljevi\u010da.<\/p>\n

Galerija se naro\u010dito di\u010di eksponatima koji su deo tzv. Zlatnog fonda ruskog i svetskog slikarstva u koje spadaju dela Rjepina, Serova, Vrubelja, Kramskog, \u0160i\u0161kina, Levitana i mnogih drugih slikara, koja su nam poznata zahvaljuju\u0107i njihovim mnogobrojnim reprodukcijama. U Tretjakovskoj galeriji ih, dakako, mo\u017eemo videti u originalu.<\/p>\n

U nastavku sledi kratak pregled nekih od najzna\u010dajnijih dela fonda Galerije Tretjakov po mom izboru. Svakako, ne\u0107u (ne mogu i ne umem) da Vam predstavim i ispri\u010dam sve, ali poku\u0161a\u0107u bar da Vas zainteresujem i zaintrigiram da istra\u017eujete dalje ili krenete sa nama put Moskve u posetu ovom, ponavljam, jednom od nekoliko najzna\u010dajnijih muzeja na svetu. Svaki na\u0161 program, takore\u0107i, podrazumeva, i posetu zaista najve\u0107em i najzna\u010dajnijem muzeju sveta \u2013 Ermita\u017eu<\/a>, ali, on nije tema ovog ve\u0107 nekog drugog<\/a> teksta.<\/p>\n

Dakle, Galerija Tretjakov:<\/p>\n

#1 \u201eJavljanje Hrista narodu\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Aleksandar Andrejevi\u0107 Ivanov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u042f\u0432\u043b\u0435\u043d\u0438\u0435 \u0425\u0440\u0438\u0441\u0442\u0430 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u0443, The Appearance of Christ Before the People<\/em>), 1837-1857.<\/strong><\/p>\n

Poenta ovog remek-dela svetskog slikarstva je aluzija na pri\u010du iz Biblije (tre\u0107e, poglavlje Jevan\u0111elja po Mateju i u prvo poglavlje Jevan\u0111elja po Jovanu).<\/p>\n

Centralna figura u kompoziciji je sv. Jovan Krstitelj (odeven u \u017eivotinjsku ko\u017eu sa pla\u0161tom) koji poku\u0161ava da krsti Farizeje, pripadnike jevrejske sekte (stoje desno na slici i bezbo\u017eno odbacuju istinu). On upu\u0107uje ostale na lik u daljini koji se pribli\u017eava sceni \u2013 obali reke Jordan (dva lika levo stoje u vodi). Iza sv. Jovana Krstitelja, s leve strane, stoji mladi apostol Jovan, a potom, sv. Petar, i dalje, sv. Andrej Apostol.<\/p>\n

Na slici vidimo ljude koji gledaju scenu koja se odvija, ali su neodlu\u010dni po pitanju toga \u0161ta treba da u\u010dine. Kompozicija je puna i mladih i starih ljudi. Na slici je i rob i \u010dovek koji je, o\u010digledno, izuzetno bogat. U prvom redu do posmatra\u010da nalazi se niz nagih mu\u0161kih figura razli\u010ditih godina, \u010dekaju\u0107i da budu kr\u0161teni.<\/p>\n

Ovo monumentalno platno dimenzija od 540\u00a0cm \u00d7 750\u00a0cm autor je oslikavao \u010dak 20 godina (od 1837. do 1857. god.) i nikada ga nije u potpunosti zavr\u0161io \u0161to se da uo\u010diti po nekim \u201epropustima\u201c na slici kao \u0161to je npr. odraz u vodi starca sa krajnje leve strane koji je crven iako je starac ogrnut belom tkaninom. Na sa\u010duvanim skicama jasno se vidi da je, prema po\u010detnoj zamisli autora, tu trebao da stoji de\u010dak ogrnut u crveno.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Me\u0111utim, ovo je tek sporedna zanimljivost a ne poenta slike o kojoj \u0107e u narednom pasusu biti vi\u0161e re\u010di. Ipak, ljudima su zanimljivi najmanje bitni detalji kao \u0161to je autoportret samog autora slike koji sedi, najbli\u017ee sv. Jovanu s crvenom kapom na glavi i gleda pravo u posmatra\u010da (a ne u Hrista). Tako\u0111e, na slici je, ogrnut u braon ogrta\u010d, najbli\u017ee Hristu, slavni ruski pisac Gogolj koji, tako\u0111e, ne gleda ka Hristu ve\u0107 mu je pogled uprt u kontra pravcu od pogleda svih ostalih likova koji gledaju ka Spasitelju koji dolazi iz Galileje (relativno mala figura u odnosu na ostale obzirom da je u daljini, ali se ipak isti\u010de jer je usamljen). Gogoljev lik kao da je \u201eiz druge pri\u010de\u201c i potpuno nezainteresovan za doga\u0111aj.<\/p>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

Ovu predivnu sliku, punu boja i detalja autor je, podse\u0107am, slikao gotovo pola \u017eivota. 1858. god. Aleksandar Ivanov je ovu sliku \u2013 svoje \u017eivotno delo izlagao u svom rodnom Sankt Peterburgu gde je delo nai\u0161lo na iznimno mlak prijem. Bio je to \u201e\u0161amar\u201c Ivanovu koji je umro nekoliko meseci kasnije od kolere u 52. godini \u017eivota, ne znaju\u0107i da \u0107e nekoliko godina nakon njegove smrti njegovo remek- delo biti pohvaljeno, te da \u0107e, kao i Ilja Rjepin, postati najcenjeniji ruski slikar svog doba.<\/p>\n

\n

#2 \u201eNerealni brak\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Vasilij Vladimirovi\u010d Pukirev<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u043d\u0435\u0440\u0430\u0432\u043d\u044b\u0439 \u0431\u0440\u0430\u043a<\/em>), 1862.<\/strong><\/p>\n

Sredinom 19. veka pitanje polo\u017eaja obespravljenih \u017eena, bilo je veoma bolno za rusko dru\u0161tvo. Na ovoj Pukirevljevoj slici prikazan je svadbeni obred u pravoslavnoj crkvi gde se nevesta, devojka, udaje za starca – o\u010digledno protiv svoje volje ili bar sa odsustvom \u017eelje i ljubavi. Izraz njenog lica te polo\u017eaj tela (nizak stas i plava svilenkasta kosa), govore da je ona veoma mlada. Na neki na\u010din, jo\u0161 uvek je dete. Veo na glavi ukazuje na njenu nevinost. Lice joj je prebledelo, a o\u010di pla\u010dne, spu\u0161tenog pogleda. Celokupan trenutak i scena su naro\u010dito dirljivi. S druge strane, lik i stav \u201emlado\u017eenje\u201c govori o cinizmu i pohlepi bogatog trgovca.<\/p>\n

Me\u0111u gostima, iza neveste, desno, stoji kum. Izraz lica i prekr\u0161tene ruke na prsima izra\u017eavaju o\u010digledno nezadovoljstvo i bunt. Po nekima, to je prijatelj autora slike ili \u010dak on sam u ulozi svedoka na ven\u010danju svoje verenice.<\/p>\n

Starija \u017eena, desno, je o\u010digledno provodad\u017eija, dok ostali likovi \u201eigraju\u201c sasvim sekundarnu ulogu.<\/p>\n

\n

#3 \u201eRa\u017e\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Ivan Ivanovi\u010d \u0160i\u0161kin<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0420\u043e\u0436\u044c, Rye<\/em>), 1878.<\/strong><\/p>\n

Mnogi se pitaju u \u010demu je \u201etajna\u201c uspeha ove slike koja se, odmah po pojavljivanju, ukorenila me\u0111u remek-dela ruskog slikarstva.<\/p>\n

Naizgled, sasvim obi\u010dno polje sa klasjem kroz koje prolazi kolski put. Me\u0111utim kada se malo bolje zagledate i razmislite, uo\u010di\u0107ete \u00a0neke vrlo neuobi\u010dajene, \u010dak i nemogu\u0107e pojave. Borovi u polju? \u2013 Jeste li to ikada igde videli? Lastavice koje lete isuvi\u0161e nisko \u2013 tako\u0111e su neuobi\u010dajena pojava ali je jo\u0161 neobi\u010dnije da njihove senke nisu uskla\u0111ene sa njihovim pokretom.<\/p>\n

Za\u0161to stabla? Za\u0161to je bor, krajnje desno, toliko \u201ete\u017eak\u201c (prete\u0161ke obe\u0161ene grane), i za\u0161to mu deblo ima \u201ekrivinu\u201c? Za\u0161to je jedno stablo \u201emrtvo\u201c?<\/p>\n

Ta\u010dne odgovore na sva ova pitanja je te\u0161ko dati jer postoji mnogo verzija ali, ube\u0111en sam da \u0107e vam se svi dopasti. \u00a0Simboli\u010dki zna\u010daj bora – izdr\u017eljivost, snaga i \u017eivot. Stabla na slici predstavljaju epske junake, \u010duvare polja ra\u017ei.<\/p>\n

Nesklad izgleda mrtvih stabala – autor je, po tome sude\u0107i, nastojao da predo\u010di li\u010dne tragedije: neposredno pre stvaranja ovog dela, umetnik izgubio oca, voljenu \u017eenu i dvojicu mladih sinova.<\/p>\n

Na slici se ose\u0107a vrelo leto, sparina. Pra\u0161njavi put \u201epreseca\u201c sliku i krajolik na dva dela i uvodi ritam u kompoziciju. Dve si\u0107u\u0161ne figure ljudi koje, jedva da se uo\u010davaju, omogu\u0107avaju posmatra\u010du da oceni veli\u010dinu i rasko\u0161 ruske prirode.<\/p>\n

Oblaci bli\u017ee horizontu nagove\u0161tavaju ki\u0161u i osve\u017eenje. Sve je spremno za letnji pljusak. Slika nas \u201etera\u201c da osetimo i \u010dujemo drhtaje vetra, zujanje p\u010dela i cvrkut lastavica.<\/p>\n

Slikom dominiraju dve glavne boje ruske umetnosti: plava i zlatna. Ova kombinacija je toliko tipi\u010dna za ruske pravoslavne ikone te joj, na neki na\u010din, pripisuje bo\u017eansku sliku nebeskog sveta. Na osnovu ove kombinacije boja, autor navodi posmatra\u010da na pomisao da ruska priroda ima bo\u017eansku narav.<\/p>\n

\n

#4 \u201ePortret nepoznate \u017eene\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Ivan Kramskoj<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u041d\u0435\u0438\u0437\u0432\u0435\u0441\u0442\u043d\u0430\u044f, An Unknown Lady<\/em>), 1883.<\/strong><\/p>\n

Umetnik je identitet ove dame, koja mu je poslu\u017eila kao model, ostavio kao ve\u010ditu tajnu uprkos znati\u017eelji javnosti, naro\u010dito stru\u010dne. Istori\u010dari umetnosti nikada nisu uspeli da otkriju o kome se radi, obzirom da Kramskoj, \u010dak, to nije zapisao u svojim dnevnicima u kojima se sva\u0161ta dalo prona\u0107i, niti ju je spominjao u svojim pismima \u0161to je dovelo do velikog naga\u0111anja i vrlo enigmati\u010dnog ugleda ovog dela.<\/p>\n

Mnogi su je opisali kao \u201e\u017eenu tihe snage i ravnodu\u0161nog pogleda\u201c. \u201e\u041d\u0435\u0438\u0437\u0432\u0435\u0441\u0442\u043d\u0430\u044f\u201c<\/em> je jedno od najpoznatijih dela ruskog slikarstva uop\u0161te, premda su je mnogi ogor\u010deni kriti\u010dari nagrdili i \u201eocrnili\u201c \u010dim su je prvi put ugledali na izlo\u017ebi. Slika je bila osu\u0111ena na nemilost jer su kriti\u010dari u njoj videli prikaz neustra\u0161ive i nemoralne \u017eene. Verovatno ljubavnice nekog bogata\u0161a ili uticajnog \u010doveka ili \u010dak prostitutke. Me\u0111utim, stav kritike i javnosti o ovom delu se vremenom promenio a njena popularnost je narasla s promenama javnog ukusa.<\/p>\n

Nepoznata dama je odevena po poslednjoj modi tog doba, u crno krzno i bar\u0161unasti kaput, s ko\u017enim rukavicama. Sedi na otvorenim ko\u010dijama na Ani\u010dkovom mostu u Sankt Peterburgu.<\/p>\n

Zanimljivo je i da je Pavel Tretjakov prvobitno odbio da kupi ovu sliku za svoju galeriju. Me\u0111utim, njena popularnost brzo rasla, delom i \u0161to je lepota poroka<\/em> postala popularna tema me\u0111u narednom generacijom ruskih umetnika.<\/p>\n

Mo\u017eda jo\u0161 i najzanimljivija od svih je i \u010dinjenica da je \u201e\u041d\u0435\u0438\u0437\u0432\u0435\u0441\u0442\u043d\u0430\u044f\u201c<\/em> iskori\u0161\u0107ena i kao naslovna slika za korice za neka od izdanja \u201eAne karenjine\u201c, Lava Tolstoja.<\/p>\n

\n

#5 \u201ePoslednje putovanje\u201c ili \u201eSprovod pokojnika\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Vasilij Grigorievi\u010d Perov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u041f\u0440\u043e\u0432\u043e\u0434\u044b \u043f\u043e\u043a\u043e\u0439\u043d\u0438\u043a\u0430, Last Journey<\/em>), 1865.<\/strong><\/p>\n

Ova slika nikoga ne ostavlja ravnodu\u0161nim. Osim dominantnog utiska tuge, na slici je sna\u017eno izra\u017een utisak siroma\u0161tva i surovosti seoskog \u017eivota. Autor je uspeo slikom da nam do\u010dara najstra\u0161niji trenutak u \u017eivotu dve devoj\u010dice – o\u010devu smrt, odnosno, ispra\u0107aj na pokop. Utisak tuge i bola poja\u010davaju zima, sneg i samo\u0107a. Interesantno, osim majke i psa, koji simbolizuje vernost, nema nikoga drugog. \u010cak i konj, koji simbolizuje odano prijateljstvo seljaku, kao da ose\u0107a svu dubinu \u017ealosti, o \u010demu govori polo\u017eaj njegovog tela koje je gotovo identi\u010dno skru\u0161enom i skrhanom polo\u017eaju tela pokojnikove udovice – majke siro\u010dadi, koja preuzima izdr\u017eavanje porodice.<\/p>\n

Siro\u010di\u0107i koji su ostali bez o\u010dinske podr\u0161ke, sinonim su za bezbojni, sumorni svet, svet poni\u017eenja, nepravde i tuge. Autor nije prikazao lice udovice, ali joj polo\u017eaj ramena \u201ere\u010dito\u201c obja\u0161njava balast njene tragedije.<\/p>\n

Posebnu notu trenutku daju nagla\u0161eno te\u0161ki oblaci i potpuno smrznuti rub \u0161ume.<\/p>\n

\n

#6 \u201eTrojka\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Vasilij Grigorievi\u010d Perov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0422\u0440\u043e\u0439\u043a\u0430, \u0423\u0447\u0435\u043d\u0438\u043a\u0438 \u043c\u0430\u0441\u0442\u0435\u0440\u043e\u0432\u044b\u0435 \u0432\u0435\u0437\u0443\u0442 \u0432\u043e\u0434\u0443) 1886.<\/em><\/strong><\/p>\n

Kao i mnoge druge Perovljeve slike, i ova svedo\u010di o statusu najsiroma\u0161nijih narodnih masa u Rusiji u 19. veku. Socijalna nepravda i socijalna pitanja dominiraju kao motiv u ve\u0107ini njegovih dela. Slika uverljivo i ekspresivno prikazuje te\u017eak \u017eivot siroma\u0161ne dece,\u00a0 gradski \u017eivot u razli\u010ditim pojavnim oblicima te zimu i sne\u017eni ruski krajolik.<\/p>\n

\u010cak i letimi\u010dan pogled \u0107e osvojiti posmatra\u010da ekspresijom izmu\u010denih i vetrom \u0161ibanih de\u010djih lica. Deca po me\u0107avi, na sankama, vuku ve\u0107 zale\u0111enu ba\u010dvu sa vodom, dok se u pozadini vide dva lika tj. dva karaktera: plemenit koji poma\u017ee i zao koji odlazi. Ispred je pas, simbol vernosti i prijateljstva koga vidimo i na prethodnoj slici.<\/p>\n

O\u010digledan umor i iscrpljena de\u010dja lica ostavljaju na posmatra\u010da dubok ose\u0107aj \u017ealjenja i gneva. Umesto radosnog detinjstva, ova deca rade kao robovi, gladni su i hladno im je. Iz perspektive njihovih tela, \u201e\u010ditamo\u201c maksimalan trud i naprezanje.<\/p>\n

Zanimljivost vezana za ovu sliku je lik de\u010daka u sredini. Naime, Perov je ve\u0107 skoro zavr\u0161io sliku ali nije imao odgovaraju\u0107i model za lik sredi\u0161njeg de\u010daka. U nekom trenutku je na ulici sreo jednu seljanku sa sinom \u010diji lik je u potpunosti odgovarao Perovljevoj zamisli. Uspeo je da nagovori \u017eenu da mu dozvoli da malog uzme kao model. Za vreme poziranja, saznao je da se de\u010dak zove Vasja te da je poslednja radost i uzdanica udovice koja je pokopala mu\u017ea i svu stariju decu. Ubrzo nakon zavr\u0161etka, slika je otkupljena od strane galerije Pavela Tretjakova gde je bila i izlo\u017eena. Nekoliko godina kasnije, Perov je sreo \u017eenu u kojoj je jedva prepoznao Vasjinu majku koja mu je, tu\u017ena, pripovedila kako se njen Vasja razboleo i umro pro\u0161le godine. Molila je Perova da kupi ovu sliku, spremna da mu plati i poslednju kopeljku iz svoje u\u0161te\u0111evine. Na \u017ealost, objasnio joj je da je slika odavno prodata i odveo ju je u Tretjakovljevu galeriju gde je ona pala na kolena i u suzama molila. Videv\u0161i taj tragi\u010dan prizor, Perov je naslikao Vasjenkin portret i poklonio ga o\u017ealo\u0161\u0107enoj majci.<\/p>\n

\n

\u00a0#7 \u201ePrelja\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Vasilij Andrejevi\u010d Tropinin<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

\u201ePredilja\u201c (\u041f\u0440\u044f\u0445\u0430<\/em>) 1820.<\/strong><\/p>\n

Slika \u201ePrelja\u201d je jedna od najpoznatijih portreta Vasilija Tropinina. Prikazuje seljan\u010dicu u svoj njenoj jednostavnosti a ne damu iz visokog dru\u0161tva. Tropinin je bio prvi ruski umetnik koji se okrenuo slikanju tema i osobina obi\u010dnog \u010doveka.<\/p>\n

Zanimljivo je da je Tropinin ovaj portret naslikao u dve verzije s razlikom od oko 10 godina. U pitanju su kompozicijski identi\u010dne slike, promena je napravljena samo na devoj\u010dicinom licu. Njen ne\u017ean i nesta\u0161an pogled na kasnije naslikanoj slici obrnut je pravo na posmatra\u010da.<\/p>\n

Devoj\u010dicino lice, kao \u0161to se mo\u017ee uvideti i u drugim, Tropininovim portretima \u017eena, ima senzualne i meke konture, tamne o\u010di izdu\u017eenog oblika, ljubazan i topao osmeh… Uprkos jednostavnosti ode\u0107e i nakita, umetnik uspeva da do\u010dara eleganciju.<\/p>\n

Zanimljivo je i da devojka prede u polju a ne u zatvorenom prostoru a to nagla\u0161ava bliskost i jedinstvo s prirodom. Odmereni pokreti prstima preko zategnutih navoja vretena deluju previ\u0161e meko i suptilno za grubost selja\u010dkih ruku. Autorov cilj je da prika\u017ee skromnu i naturalnu lepotu te da stvori novu verziju stvarnosti. Po mnogim kriti\u010darima, ova slika je puna poezije i humora.<\/p>\n

\n

\u00a0#8 \u201eLepota izrade \u010dipke\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Vasilij Andrejevi\u010d Tropinin<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u041a\u0440\u0443\u0436\u0435\u0432\u043d\u0438\u0446\u0430,<\/em> Lace Making Beauty<\/em>), 1823.<\/strong><\/p>\n

Sli\u010dno prethodnoj, i ova Tropininova slika prikazuje devoja\u010dku lepotu. Neko ju je omeo u poslu i \u201euhvatio\u201c njen znati\u017eeljni pogled.<\/p>\n

Ruska \u010dipka je izuzetno cenjena zbog koli\u010dine detalja i truda koji je ulo\u017een u njenu izradu, a koji zahteva ve\u0161tinu, rad s ljubavlju i ustrajnost, \u0161to je sve vidljivo na ovoj slici. Iako ne vidimo rezultat njenog rada – sigurni smo da je ispred nje remek-delo.<\/p>\n

Umetnik je, ovom slikom, o\u010digledno hteo da ka\u017ee da lepota obi\u010dnog \u010doveka mo\u017ee da bude jo\u0161 lep\u0161a od lepote plemi\u0107kih k\u0107eri. Njeni pokreti su graciozni, \u010dak i koketni. Iz nje isijava mladala\u010dki entuzijazam. O\u010digledna je njena \u201eunutra\u0161nja\u201c radost i smirenost te posve\u0107enost poslu.<\/p>\n

\u010cinjenica da je Tropinin bio kmet, te da je tek u 47. godini \u017eivota dobio status slobodnog gra\u0111anina, umetnika, vidljiva je u motivima koje oslikava (seljaci i obi\u010dan svet). Imao je potrebu da se dokazuje te je, da bi bio priznat kao umetnik, nadle\u017enoj komisiji dokazivao je svoj talenat i znanje. Jedna od tri slike kojom je dokazao svoje ume\u0107e bila je upravo \u201e\u041a\u0440\u0443\u0436\u0435\u0432\u043d\u0438\u0446\u0430\u201c.<\/em><\/p>\n

\n

\u00a0#9 \u201eDuga\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Ivan Konstantinovi\u010d Ajvazovski<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0420\u0430\u0434\u0443\u0433\u0430, Rainbow<\/em>), 1873.<\/strong><\/p>\n

Naizgled sablasna slika brodoloma u oluji. U prednjem planu grupa mornara poku\u0161ava da se izbavi u \u010damcu za spasavanje dok se, u pozadini, nazire nakrivljena brodska olupina, spu\u0161tenih jedara koja \u0107e uskoro potonuti. Ne zna se da li je uzrok brodoloma sama oluja ili udar o greben.<\/p>\n

Ukoliko sliku dijagonalom podelimo na dva dela, uo\u010di\u0107emo da gornja-desna polovina \u201esaop\u0161tava\u201c beznade\u017enost dok, suprotno, donja-leva polovina slike nagove\u0161tava spasenje. Vidljiva je i duga koja podrazumeva probijanje sunca i nestanak olujnih oblaka. Simbolika galeba je vi\u0161esmislena ali, svakako, pozitivna. Dve polovine slike su, takore\u0107i nespojive iako je, u pitanju, evidentno, celina.<\/p>\n

\n

#10\u00a0 \u201eJutro u borovoj \u0161umi\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Ivan Ivanovi\u010d \u0160i\u0161kin<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0423\u0442\u0440\u043e \u0432 \u0441\u043e\u0441\u043d\u043e\u0432\u043e\u043c \u043b\u0435\u0441\u0443<\/em>), 1889.<\/strong><\/p>\n

Divlja priroda prikazana na ovoj slici deluje savr\u0161eno skladno. Boje: zelena, plava i svetle nijanse \u017eute odaju utisak jutra i tek probu\u0111ene prirode. U pozadini se naziru zlatno-\u017eute nijanse sun\u010devih zraka koji probijaju put kroz guste borove kro\u0161nje i daju slici naro\u010dito sve\u010danu atmosferu.<\/p>\n

Scena koju slika prikazuje je veoma realna tako da se posmatra\u010du \u010dini da prizor posmatra u\u017eivo a ne kroz platno naslikano \u010detkicom. Svaki detalj \u0161umskog krajolika na slici je prikazan profesionalno, s ljubavlju i strahopo\u0161tovanjem. U prvom planu vidimo iz korena izvaljen i polomljen bor po kome se penju medvedi. Oni su veseli i razigrani, \u010dak razdragani, \u0161to kod posmatra\u010da izaziva pozitivne emocije. Za ove medvede je osvanuo novi dan – prava poslastica. Me\u010di\u0107i su toliko ljupki i pitomi. \u010cini se da nisu sposobni ni za kakvu grubost i okrutnosti, poput ljubimaca.<\/p>\n

\n

#11 \u201eBlatnjavi put\u201c<\/span><\/em><\/h2>\n

Aleksej Kondratievi\u010d Savrasov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u041f\u0440\u043e\u0441\u0451\u043b\u043e\u043a), 1873.<\/strong><\/p>\n

Slika pokazuje mokar blatnjavi seoski put nakon jakog nevremena koje, tek \u0161to se smirilo. O\u010digledno je rano ujutru. Nebo je jo\u0161, sporadi\u010dno, prekriveno oblacima, a vetar i dalje duva i kroz kro\u0161nje stabala pored puta. Sunce se polako probija kroz oblake. Levo od puta se vidi sve\u017ea zelena trava a u pozadini pokislo polje zlatne p\u0161enice. Uskoro \u0107e se razvedriti a dan \u0107e biti sun\u010dan i topao.<\/p>\n

Savrasov navodi posmatra\u010da da uo\u010di neverovatno i lepo u najobi\u010dnijoj jednostavnosti. Zahvaljuju\u0107i ve\u0161tini majstora, ru\u017ean izgled, koji bi mogao dovesti do depresije i tuge, sri\u010de lepotu, \u0161arm, duhovnost i lirizam, premda je u po\u010detku posmatranja prisutan ose\u0107aj tuge i usamljenosti.<\/p>\n

Ova slika odra\u017eava slo\u017eeno psihi\u010dko stanje u kojem je umetnik bio u periodu nastanka ovog dela. O\u010digledno je da je na nekakvoj \u017eivotnoj prekretnici.<\/p>\n

\u201eBlatnjavi put\u201c spada u remek-dela ruskog impresionisti\u010dkog slikarstva.<\/p>\n

\n

#12 \u201eIvan-carevi\u0107 na sivom vuku\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Viktor Mihailovi\u010d Vasnjecov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0418\u0432\u0430\u043d-\u0426\u0430\u0440\u0435\u0432\u0438\u0447 \u043d\u0430 \u0421\u0435\u0440\u043e\u043c \u0412\u043e\u043b\u043a\u0435<\/em>), 1889.<\/strong><\/p>\n

Ova slika je ustvari ilustracija ukrajinske narodne bajke o Ivanu-carevi\u0107u, \u017ear-ptici i sivome vuku<\/em>. Ivan-carevi\u0107 i lepa Jelena be\u017ee kroz gustu \u0161umu ja\u0161u\u0107i na sivom vuku.<\/p>\n

Na slici, Ivan boja\u017eljivo gleda uokolo u strahu da ih ne stigne potera. Istovremeno, on \u010dvrsto i hrabro (ali i ne\u017eno) dr\u017ei Jelenu koja se, o\u010digledno, prepustila sudbini te se, u strahu, privila na grudi svog spasitelja, poku\u0161avaju\u0107i da ne gleda okolo.<\/p>\n

Polo\u017eaj tela Ivana-carevi\u0107a i njegov izraz lica govore da je na oprezu, ali u isto vreme, on je odlu\u010dan, hrabar, sna\u017ean i mo\u0107an. Utisak posmatra\u010da se svodi na podr\u0161ku junaku, po\u0161tovanje i veru u pobedu.<\/p>\n

Naro\u010dito interesantan za posmatranje je lik sivog vuka koji ima o\u010di nalik ljudskima, \u0161to, pak, zna\u010di da je u pitanju Vukodlak (mitsko bi\u0107e) koji posmatra\u010da gleda pravo u o\u010di. Me\u0111utim, njegov pogled je blag i human, nikako krvo\u017eedan i divlji – pun hrabrosti i odanosti. Gotovo da galopira kao konj, ra\u0161irenih \u0161apa, u velikim skokovima, kroz nepoznat teren. Umoran je i na izmaku snage ali odlu\u010dan da spase Ivana i Jelenu.<\/p>\n

Naro\u010dito je interesantno kako je umetnik \u201eobukao\u201c protagoniste ove \u201epri\u010de\u201c: Ivan-carevi\u0107 nosi kaput od brokata, opasan zelenim remenom za koji je zaka\u010den ma\u010d okovan u zlato koji, prakti\u010dno leti za njim, \u010dime se sti\u010de utisak o brzini kojom juri vuk. Jelena je odevena u skute od najfinije plave svile. Kombinacija zlatne i plave boje u slovenskoj mitologiji ozna\u010dava vezu sa svetom magije i \u010duda. Jelena, sa svojom dugom svetlom kosom i bledim licem predstavlja stereotip ruske lepote. Vrat joj je ukra\u0161en bisernim perlama, a na nogama nosili Maroko \u010dizme. Ukosnica joj je, poput princeze, ukra\u0161ena dragim kamenjem.<\/p>\n

Obratite pa\u017enju da sivi vuk nije prikazan kao doslovno siv ve\u0107 mu je krzno zlatno-sme\u0111e, kao da ponavlja boje sa odore Ivana-carevi\u0107a kome verno slu\u017ei.<\/p>\n

Vertikalna kompozicija (portretna orijentacija) slike posmatra\u010du stvara ose\u0107aj su\u017eenog manevarskog prostora, prete\u0107e opasnosti i uznemiruju\u0107e nesigurnosti.<\/p>\n

Scenografija nagla\u0161ava raspolo\u017eenje i anksioznost begunaca. Radnja se odvija u zoru – u prvom planu je prete\u0107i mrak i mo\u010dvara a kroz masivne grane divovskih stabala, jedva de pokazuje plavo-ljubi\u010dasto nebo. Gusta \u0161uma izgleda prete\u0107e. Ogromno drve\u0107e je prekriveno mahovinom. Kontra tom sumornom krajoliku, cvetaju jabuke i lokvanji. Jabuke u \u0161umi su krajnje neobi\u010dna pojava \u2013 to je izuzetno va\u017ean detalj koji posmatra\u010da odvodi na po\u010detak pri\u010de o bajke o Ivanu-carevi\u0107u, \u017ear-ptici i sivome vuku, obzirom da ona po\u010dinje s zlatnim jabukama (koje krade \u017ear-ptica).<\/p>\n

Cvet jabuke, tako\u0111e, simbolizuje po\u010detak novog \u017eivota i ljubavi, inspiri\u0161e posmatra\u010da i daje mu nadu da \u0107e sve dobro zavr\u0161iti i veru u pobedu dobra nad zlom.<\/p>\n

\n

#13 „Men\u0161ikov u Berezovu\u201c<\/span><\/em><\/h2>\n

Vasilij Ivanovi\u010d Surikov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u041c\u0435\u043d\u0448\u0438\u043a\u043e\u0432 \u0432 \u0411\u0435\u0440\u0451\u0437\u043e\u0432\u0435), 1883.<\/strong><\/p>\n

Da bi razumeli ovu sliku najpre moramo da znamo nekoliko, za nju bitnih, istorijskih \u010dinjenica: Aleksander Men\u0161ikov, \u010dovek sa slike, je stvarna li\u010dnost sa tragi\u010dnom sudbinom. Bio je \u201edesna ruka\u201c Petra Velikog, a samim tim i jedan od najmo\u0107nijih i najuticajnijih ljudi u Ruskom carstvu. \u0160tavi\u0161e, u Sankt Peterburgu je, svojevremeno, njegova palata bila ve\u0107a i velelepnija od carskog dvora. Nakon smrti Petra Velikog, nameravao je svoju najstariju \u0107erku da uda za budu\u0107eg cara Petra II, i na taj na\u010din svoju lozu orodi sa carskom tj. sebi i svojoj familiji do\u017eivotno obezbedi vlast, polo\u017eaj, uticaj i bogatstvo. Za vreme vladavine Katarine I (\u017eene Petra Velikog), bio je \u010dlan Vrhovnog tajnog saveta i neograni\u010deno je vladao Rusijom. Ugovorio je brak izme\u0111u svoje k\u0107eri i tada jo\u0161 maloletnog prestolonaslednika Petra II. Me\u0111utim, kada je Petar II stasao i preuzeo vlast, raskinuo je veridbu a Men\u0161ikova sa porodicom li\u0161io svih titula i \u010dasti, te bogatstva, i prognao ih u Sibir, u mesto Berezovo.<\/p>\n

Na ovoj slici Vasilij Surikov prikazuje Men\u0161ikova sa \u0107erkama u izbegli\u0161tvu kako sede za stolom u maloj, zbijenoj i neudobnoj brvnari. Soba vi\u0161e li\u010di na zatvorskou \u0107elijiu nego na dom velike porodice. Plafon je izuzetno nizak a kroz malo prozorsko okno ne ulazi dovoljno svetla. Najstarija Men\u0161ikovljeva k\u0107i sedi nagnuta nad knjigom i naglas \u010dita. Sti\u010de utisak da ne vidi skoro ni\u0161ta. Na policama stoji nekoliko ikona\u2026 Zbog ograni\u010denosti i tmine u ovom prostoru, uku\u0107ani su jako tu\u017eni. Na taj na\u010din umetnik nagla\u0161ava beznade\u017enost ljudske sudbine. \u010cak i boje na slici \u010dine da napetost raste. Nema ni jedne svetle nijanse \u0161to dodatno nagla\u0161ava Men\u0161ikovljevo depresivno raspolo\u017eenje.<\/p>\n

Slika prikazuje kako on provodi vreme sa svojom porodicom. U \u201ezabele\u017eenom\u201c trenutku svaki od uku\u0107ana zauzet je nekim svojim poslom. Starac, koji je do nedavno imao bogatstvo, ugled i mo\u0107, sada nema ni\u0161ta. Njegov izraz lica govori da je tu\u017ean i setan. U o\u010dima dece – tako\u0111e je o\u010digledna tuga. Najstarija k\u0107i \u010dita, ali otac je ne slu\u0161a \u2013 sam je sa svojim mislima.<\/p>\n

I druge dve \u0107erke su zami\u0161ljene i tu\u017ene. Jedna beznade\u017eno pokunjene glave nesvesno skida vosak sa sve\u0107njaka dok druga, privijena uz o\u010devo krilo, poku\u0161ava, istovremeno, da ga ute\u0161i i da na\u0111e utehu.<\/p>\n

\n

#14\u00a0 \u201eGavrani su stigli\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Aleksej Savrasov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0413\u0440\u0430\u0447\u0438 \u043f\u0440\u0438\u043b\u0435\u0442\u0435\u043b\u0438<\/em>), 1871.<\/strong><\/p>\n

S dolaskom prole\u0107a, stigle su i ptice. Prole\u0107e (rusko) tek \u0161to je stiglo ili ga ova scena tek nagove\u0161tava. Na prvi pogled nam se \u010dini da je umetnik naslikao zimu ali tek, posmatranjem detalja, shvatamo da je zimi do\u0161ao kraj i da je upravo, mo\u017eda ba\u0161 u tom trenutku, kormilo preuzelo prole\u0107e.<\/p>\n

U prvom planu je prljav sneg koji se topi zbog \u010dega se ne odra\u017eava na svetlo na slici. Nekoliko golu\u017edravih, krivih i polomljenih breza. U pozadini se vidi crno polje i sivi horizont. Nebo je prekriveno oblacima, vi\u0161e je sivo nego plavo. Puno sive i tamnih boja na slici nagla\u0161ava obi\u010dnosti krajolika.<\/p>\n

U srednjem planu je selo, ta\u010dnije seoska crkva sa zvonikom. U pitanju je tipi\u010dno rusko selo, a konkretno, ovo selo se nalazi u Kostromskoj oblasti, a crkva i dalje stoji na istom mestu na kome ju je umetnik ovekove\u010dio na platnu.<\/p>\n

Znaci prole\u0107a vidljivi su u velikoj bari odmrznute vode sa desne strane. Zraci sunca osvetljavaju prostor iz neke \u010dudne perspektive te je nemogu\u0107e \u201euhvatiti\u201c sun\u010dev zrak, iako je, on, vidno, tu negde. Po ovome je Savrasov veoma karakteristi\u010dan. Na mnogim njegovim slikama, pa i na ovoj, ose\u0107a se puno\u0107a, vazduh, disanje, sve\u017eina i toplota.<\/p>\n

Glavni element koji potvr\u0111uje prethodne zaklju\u010dke su ptice koje su preplavile brezovo granje. One su se vratile na svoja stara gnezda koja su jesenas napustile. Dakle,\u00a0 ptice selice su stigle a prole\u0107e je, bez sumnje, po\u010delo.<\/p>\n

\n

\u00a0#15 \u201eJaha\u010dica\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Karl Pavlovi\u010d Brusilov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0412\u0441\u0430\u0434\u043d\u0438\u0446\u0430), 1832.<\/strong><\/p>\n

U pitanju je sasvim revolucionarna slika iz razloga \u0161to prikazuje devojku na konju, a tako su se, ranije, predstavljali samo za carevi, kraljevi i generali – nikako obi\u010dni ljudi.<\/p>\n

Slika je nastala po narud\u017ebi jedne italijanske grofice koja je \u017eelela da umetnik naslika njene usvojene \u0107erke. Na ovaj zahtev, Brusilov je odgovorio platnom na kome jaha\u010dica zaustavlja konja u punom galopu \u0161to odu\u0161evljava devoj\u010dicu na balkonu. Dva verna psa, tako\u0111e, pokazuju interes za ono \u0161to se doga\u0111a.<\/p>\n

Vrednost ove slike je, ne samo u inovativnom pristupu prikazu ljudi, ve\u0107 i u kompoziciji portreta. Ako malo bolje pogledate obrise siluete konja i jaha\u010dice, uo\u010di\u0107ete kompozicijski trougao.<\/p>\n

Devoj\u010dica na balkonu provla\u010di ruku kroz ogradu i poku\u0161ava da uhvati pokret konja. Ona, \u0161irom otvorenih o\u010diju i lagano otvorenih usta, gestikulira iznena\u0111enje i u\u017eitak. Istovremeno, ona brine \u0161to je konj nemiran dok je njena sestra na njemu.<\/p>\n

Ono \u0161to ovu sliku, tako\u0111e, \u010dini neobi\u010dnom su sna\u017ene i jarke boje koje su toliko karakteristi\u010dne za Brusilovljeva dela. Na platnu je rizi\u010dno kombinovao ru\u017ei\u010dastu, na haljini devoj\u010dice koja je suprostavljena svetloj plavoj na haljini jaha\u010dice. Nasuprot ovoj kombinaciji, ispod, crna, \u010dak, bar\u0161unasta boja konja suprostavlja se beloj na haljini jaha\u010dice.<\/p>\n

Sude\u0107i prema ode\u0107i, protagonistkinje ove slike odevene su shodno tada\u0161njim modnim trendovima (po\u010detkom 19. veka).<\/p>\n

Dok stojite ispred ove slike pitate se da li je u pitanju fotografija koja je na trenutak zaustavila dinami\u010dan tempo \u017eivota ili remek delo slikarstva!?<\/p>\n

\n

#16 \u201eKlizanje po Nevi\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Aleksej Petrovi\u010d Bogoljubov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u041f\u044a\u0440\u0437\u0430\u043b\u044f\u043d\u0435 \u043f\u043e<\/em> \u041d\u0435\u0432\u0430, \u041a\u0430\u0442\u0430\u043d\u0438\u0435 \u043d\u0430 \u041d\u0435\u0432\u0435, <\/em>Driving on the Neva, Riding on the Neva<\/em>), 1854.<\/strong><\/p>\n

Veoma interesantna panoramska slika koja prikazuje zale\u0111enu Nevu i Sankt Peterburg onoga vremena. O\u010digledno je izuzetno hladno – hladnije nego \u0161to se da naslutiti posmatraju\u0107i nebo. Neva je zale\u0111ena a led, da bi izdr\u017eao teret va\u0161ara, mora da bude dovoljno debeo.<\/p>\n

Naziv slike je krajnje zbunjuju\u0107 u prevodu. Naime, i na ruskom ovu sliku nalazimo pod dva naslova: \u201e\u041f\u044a\u0440\u0437\u0430\u043b\u044f\u043d\u0435 \u043f\u043e \u041d\u0435\u0432\u0430<\/em>\u201c i \u201c\u041a\u0430\u0442\u0430\u043d\u0438\u0435 \u043d\u0430 \u041d\u0435\u0432\u0435<\/em>\u201d. I jedan i drugi naslov, u prevodu upu\u0107uju na klizanje ili sankanje, \u0161to, na prvi pogled, videv\u0161i va\u0161ar, i pomislimo.<\/p>\n

Zanimljivo je i to da \u201eGoogle\u201c i \u201eBing\u201c nisu u stanju da prevedu rusku re\u010d \u201e\u041f\u044a\u0440\u0437\u0430\u043b\u044f\u043d\u0435\u201c ve\u0107 je prepoznaju kao bugarsku re\u010d koja se, opet, prevodi kao \u201eklizanje\u201c.<\/p>\n

Poenta su, za na\u0161e podneblje neuobi\u010dajeni konji koji vuku sanke. U tom smislu, ni engleski prevodi naslova \u201eDriving on the Neva\u201d i\u00a0 \u201cRiding on the Neva\u201d<\/em> nisu odgovaraju\u0107i ve\u0107 se radnja ove scene, na engleskom najbolje opisuje sinonimima \u201eskating\u201c ili \u201esliding\u201c (on the Neva).<\/p>\n

Obzirom da je slika panoramska, neki sitni detalji su te\u0161ko vidljivi osim krajnje levo, na tornjevima Petropavlovske tvr\u0111ave.<\/p>\n

\u0160ta je poenta na slici, mo\u017eda se ponajpre da zaklju\u010diti po mestima na kojima je pocrnela zbog dodirivanja od strane posmatra\u010da (u pro\u0161losti, naravno, danas ovo ne smete da radite), a u pitanju su tzv. ruske trojke u sredini, dole.<\/p>\n

Posmatraju\u0107i sliku, zaklju\u010dujemo da na va\u0161ar upravo pristi\u017ee sve vi\u0161e konja upregnutih u sanke. Da je vreme hirovito i promenljivo. Tu su i laki oblaci i izgleda da \u0107e uskoro prole\u0107e.<\/p>\n

\n

#17 \u201eBoljarina Morozova\u201c<\/span><\/em><\/h2>\n

Vasilij Ivanovi\u010d Surikov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0411\u043e\u044f\u0440\u044b\u043d\u044f \u041c\u043e\u0440\u043e\u0437\u043e\u0432\u0430<\/em>), 1887.<\/strong><\/p>\n

Da bismo shvatili poentu ove slike najpre moramo da razjasnimo istorijski kontekst u koji je sme\u0161tena radnja. Naime, Rusi su, po prijemu hri\u0161\u0107anstva, imali tzv. staroverske obi\u010daje koji su se ustalili u narodu i crkvenoj slu\u017ebi. Za vreme patrijarha Nikona, 1653. godine, uvedene su crkvene reforme koje odre\u0111eni broj vernika nije \u017eeleo da prihvati \u0161to je dovelo do crkvenog raskola i op\u0161teg progona i pogroma staroveraca.<\/p>\n

Monumentalno platno \u201eBoljarina Morozova\u201c rekonstrui\u0161e scenu kada staru kneginju Feodosiju Morozovu, koja je predvodila staroverce, vezanu u okove, na zapre\u017enim sankama vuku na spaljivanje.<\/p>\n

Osim ekspresije kneginjinog lika, i ose\u0107anja ostalih likova su izra\u017eena na veoma \u201e\u010ditljiv\u201c na\u010din. Autor otkriva s izuzetnu ta\u010dnost svih likova. Osim likova, ova slika verno prikazuje srednjevekovnu Moskvu, arhitekturu. U prvom planu vidimo \u017eenu u ruskom nacionalnom kostimu iz 17. veka. Njezin stav prstom ukazuje ka nebu, simbolizuje postojanost od prete\u0107e opasnosti, ona poku\u0161ava da ustane, da savlada ugnjetavanje. Ona vapi Bogu da joj pomogne u borbi za pravdu.<\/p>\n

Atmosfera gu\u017eve i pretrpano\u0161\u0107u scene gomilom likova je karakteristi\u010dna za Surikova. Neki kriti\u010dari mu to \u010dak i zameraju. Na slici vidimo ljude razli\u010ditih klasa i socijalnih statusa. Neki se saose\u0107aju s njom, dok joj se drugi rugaju.<\/p>\n

Osim ekspresije likova, kostima i arhitekture, na slici je verno prikazana i priroda: mokar zimski dan, dubok otisak sanki u mekom snegu, Zavijeni hladni prsti bosonogog besku\u0107nika, para daha koja ljudima izlazi iz usta. Uzdignuta dva prsta su simbol staroverstva (staroverci su se, umesto sa tri prsta kako se krste \u201enovoverci\u201c, krstili sa dva spojena prsta).<\/p>\n

Vrlo je o\u010digledan i Surikovljev ose\u0107aj za pokret: \u010dini se da mo\u017eemo da \u010dujemo \u0161kripu sanki po snegu ili zvi\u017edanje de\u010daka koji tr\u010di za sankama.<\/p>\n

Zanimljivost vezana za ovu sliku i njen nastanak je sam motiv. Naime, Surikov je prvi put za slu\u010daj i sudbinu Feodosije Morozove \u010duo od svoje tetke Olge Matvejevne kod koje je \u017eiveo u Krasnojarsku za vreme studija. Surikov dugo vremena nije mogao da na\u0111e model koji ima crte lica karakteristi\u010dne za Boljarinu. Na kraju, za model i prototip, Boljarine, poslu\u017eila mu je tetka Avdotya Vasilievna Torgoshina.<\/p>\n

\n

\u00a0#18 \u201eLova\u010dke pri\u010de\u201c ili \u201eLovci na odmoru\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Vasilij Georgievi\u010d Perov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u041e\u0445\u043e\u0442\u043d\u0438\u043a\u0438 \u043d\u0430 \u043f\u0440\u0438\u0432\u0430\u043b\u0435<\/em>), 1871.<\/strong><\/p>\n

Perov je i sam bio strastveni lovac te mu je, otuda, ova tema izuzetno bliska. Me\u0111utim, ovde nije poenta lov, \u010dak ni odmor od umora ve\u0107 pri\u010de. Glavna zna\u010dajka slike su psiholo\u0161ki portreti likova: jedan (levo) – evidentno stariji, iskusni lovac, s entuzijazmom i stra\u0161\u0107u pri\u010da o svojim lova\u010dkim podvizima (\u201elo\u017ei\u201c) mla\u0111eg o neiskusnog (desno) koji s pa\u017enjom i nevericom slu\u0161a starijeg uzora. Mladi\u0107 sa desne strane je, za razliku od \u010doveka levo, obu\u010den gotovo besprekorno i o\u010digledno je imu\u0107an, iz ugledne porodice. Toliko je lakoveran da, gotovo drhte\u0107i, slu\u0161a (verovatno izmi\u0161ljene ili predimenzionirane) pri\u010de pripoveda\u010da \u2013 \u017eeljno upija svaku re\u010d. Utisak je da \u0107e zaplakati od miline i strasti. Zbunjen je do te mere da je \u010dak zaboravio da zapali cigaretu koju dr\u017ei u desnoj ruci.<\/p>\n

Tre\u0107i lik, sredove\u010dni, sme\u0161e\u0107i se i \u010de\u0161kaju\u0107i iza uveta, posmatra \u201eigru\u201c lukavstva i naivnosti ne me\u0161aju\u0107i se direktno. Oprezan je, o\u010digledno je i on iskusan lovac ali je za razliku od pripoveda\u010da prost \u010dovek, seljak. Jasno mu je da gospodin la\u017ee. Ipak, zabavno mu je da slu\u0161a gluposti obrazovanog \u010doveka. Istovremeno se podsmeva lakovernosti mladog naivnog po\u010detnika.<\/p>\n

Ako pa\u017eljivo uzmemo u obzir predlo\u017eeni sastav likova, ideja umetnika postaje jasna. On nam predo\u010dava \u017eivotni ciklus: mladost, \u017eeljna saznanja i koji veruje u \u010duda; onda dolazi zrelost i iskustvo kada sve prihvatamo s podozrenjem i, najzad, zrelost ili starost, kada naviru se\u0107anja, kada idealizujemo pro\u0161lost i skloni smo preuveli\u010davanju i veli\u010danju doga\u0111aja, ljudi i karaktera.
\nCelokupna scena se odigrava na pozadini sumornog jesenjeg pejza\u017ea. Nebo je tmurno, pro\u0161arano jatom ptica selica koje odlaze. Trava je izbledela i sve asocira na pad i kraj, beskrajna polja u pozadini, odlazak na po\u010dinak, dolazak zime\u2026 Za\u0161to je autor izabrao ba\u0161 takvu pozadinu, pretpostavlja se samo zato da bi odvratio pa\u017enju sa detalja i kanalisao je na glavne junake i radnju.<\/p>\n

Osim glavnih junaka, tu je i lova\u010dki pas koji ne odmara. Upravo je ne\u0161to nanju\u0161io i sprema se da krene u lov bez svog gospodara.<\/p>\n

Tako\u0111e, zanimljiva je i kombinacija \u017eanrovskih scena i pejza\u017ea, te mrtve prirode, lova, divlja\u010di i predmeta.<\/p>\n

\n

#19 \u201eVeranda na obali mora\u201c<\/em><\/span><\/h2>\n

Silvestr Fedosievi\u010d \u0160edrin<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0422\u0435\u0440\u0440\u0430\u0441\u0430 \u043d\u0430 \u0431\u0435\u0440\u0435\u0433\u0443 \u043c\u043e\u0440\u044f<\/em>), 1828.<\/strong><\/p>\n

Ovo je tek jedna od serije \u0160edrinovih slika na istu temu. \u0160edrin je, kao i svi umetnici iz epohe romantizma, bio odu\u0161evljen Italijom, zemljom ve\u010dnog leta, sunca i sre\u0107e. Bio je odu\u0161evljen njenim sanjivim bla\u017eenstvom i ljudima koji \u017eive jedinstven \u017eivot s prirodom. \u017deleo je da poka\u017ee lepotu italijanske prirode, pa su, \u010desto, protagonisti njegovih dela samo svetlo i vazduh.<\/p>\n

Za razliku od hladne Rusije, u Italiji je pronalazio inspiraciju. \u017diveo je u Rimu a kasnije se trajno preselio u Napulj. Najvi\u0161e je voleo mesto Sorrento gde je dolazio svakog leta. Sorrento je karakteristi\u010dno po mnogim kamenim terasama (pergolatami), prekrivenim vinovom lozom koje slu\u017ee kao mesto odmora u vrelim letnjim danima.<\/p>\n

Trenutak predo\u010den na slici je \u201esiesta\u201c – \u0161esti \u010das dana, tj. popodnevni odmor, spavanje posle ru\u010dka (za vreme najve\u0107e \u017eege na Mediteranu).<\/p>\n

Gledaju\u0107i u delo sti\u010demo ose\u0107aj klonulosti, sparnog letnjeg popodneva\u2026 do\u017eivljavamo hlad terase i \u00a0slatko mirovanje.<\/p>\n

\n

#20 „Aljonu\u0161ka\u201c<\/span><\/em><\/h2>\n

Viktor Mihailovi\u010d Vasnjecov<\/h3>\n

\"\"<\/a><\/p>\n

\n

(\u0410\u043b\u0451\u043d\u0443\u0448\u043a\u0430<\/em>). 1880.<\/strong><\/p>\n

Aljonu\u0161ka, tu\u017ena djevoj\u010dica sklup\u010dana na obali ribnjaka (lik iz ruske bajke) \u2013 jedna od najboljih slikarskih ostvarenja Viktora Vasnjecova. Tuga u njenim o\u010dima grani\u010di s o\u010dajem. Aljonu\u0161ka je siro\u010de devoj\u010dica ili jako mlada devojka. \u00a0Neuredna ri\u0111a kosa, tamne o\u010di, bledo-crvene usne \u2013 formiraju nam \u010ditljivu sliku deteta s te\u0161kim \u017eivotom.<\/p>\n

U \u010ditavoj kompoziciji pozadine, nagla\u0161eno je istaknut samo jedan detalj \u2013 gran\u010dica sa grupom lastavica iznad Aljonkine glave. Naime, lastavica kao simbol nade (i prole\u0107a) daje nadu i nagove\u0161tava zavr\u0161etak patnji, shodno pri\u010di iz stare ruske bajke. Ovim lastavicama umetnik balansira melanholi\u010dnu sliku junakinje.<\/p>\n

Scenografija odi\u0161e atmosferom ti\u0161ine i tuge: ribnjak, trska, \u0161a\u0161\u2026 Sve je nepomi\u010dno, tiho, mirno. \u010cak je i Aljonu\u0161kin odraz u ribnjaku vrlo delikatan, bllago podrhtava. Te\u0161ko tmurno jesenje nebo. Taman krajolik u suprotnosti sa rumenilom na licu heroine, tuga jeseni – sa svetlim bojama na Aljonkinoj suknji. Posmatra\u010d ose\u0107a trenutak, a pri\u010da se nastavlja…<\/p>\n

Priredio: Miroslav Bronzi\u0107<\/strong><\/span><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

R-TOURS vam predstavlja dvadeset remek dela ruskog slikarstva iz galerije Tretjakov O Galeriji Tretjakov Tretjakovska, Tretjakovskaja ili galerija Tretjakov je jedna od dve institucije koje reprezentuju rusku nacionalnu umetnost sa akcentom na slikarstvo. Rival Tretjakovskoj galeriji je jedino Ruski muzej u Sankt Peterburgu koga, ukoliko sa nama putujete u Rusiju, u okviru programa \u201eMoskva i…<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":2355,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[79],"tags":[289,291,292,290,288,293],"yoast_head":"\nTretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti - R-TOURS<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Tretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti - R-TOURS\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"R-TOURS vam predstavlja dvadeset remek dela ruskog slikarstva iz galerije Tretjakov O Galeriji Tretjakov Tretjakovska, Tretjakovskaja ili galerija Tretjakov je jedna od dve institucije koje reprezentuju rusku nacionalnu umetnost sa akcentom na slikarstvo. Rival Tretjakovskoj galeriji je jedino Ruski muzej u Sankt Peterburgu koga, ukoliko sa nama putujete u Rusiju, u okviru programa \u201eMoskva i...\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"R-TOURS\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2017-07-16T18:46:00+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2017-07-20T13:01:43+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-content\/uploads\/2017\/07\/portret-pavela-tretjakova.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"600\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"503\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"R-TOURSsrb\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"R-TOURSsrb\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"30 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\/\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/\",\"url\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/\",\"name\":\"Tretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti - R-TOURS\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#website\"},\"datePublished\":\"2017-07-16T18:46:00+00:00\",\"dateModified\":\"2017-07-20T13:01:43+00:00\",\"author\":{\"@id\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#\/schema\/person\/762deb5a40e54767ca60ab98bfd97acb\"},\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/\"]}]},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Tretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#website\",\"url\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/\",\"name\":\"R-TOURS\",\"description\":\"Putovanja u Rusiju\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":\"required name=search_term_string\"}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#\/schema\/person\/762deb5a40e54767ca60ab98bfd97acb\",\"name\":\"R-TOURSsrb\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#\/schema\/person\/image\/\",\"url\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/7e78624c5d70d61c5d710979270510a0?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/7e78624c5d70d61c5d710979270510a0?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"R-TOURSsrb\"},\"url\":\"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/author\/r-tourssrb\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Tretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti - R-TOURS","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Tretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti - R-TOURS","og_description":"R-TOURS vam predstavlja dvadeset remek dela ruskog slikarstva iz galerije Tretjakov O Galeriji Tretjakov Tretjakovska, Tretjakovskaja ili galerija Tretjakov je jedna od dve institucije koje reprezentuju rusku nacionalnu umetnost sa akcentom na slikarstvo. Rival Tretjakovskoj galeriji je jedino Ruski muzej u Sankt Peterburgu koga, ukoliko sa nama putujete u Rusiju, u okviru programa \u201eMoskva i...","og_url":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/","og_site_name":"R-TOURS","article_published_time":"2017-07-16T18:46:00+00:00","article_modified_time":"2017-07-20T13:01:43+00:00","og_image":[{"width":600,"height":503,"url":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-content\/uploads\/2017\/07\/portret-pavela-tretjakova.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"R-TOURSsrb","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"R-TOURSsrb","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"30 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/","url":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/","name":"Tretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti - R-TOURS","isPartOf":{"@id":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#website"},"datePublished":"2017-07-16T18:46:00+00:00","dateModified":"2017-07-20T13:01:43+00:00","author":{"@id":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#\/schema\/person\/762deb5a40e54767ca60ab98bfd97acb"},"breadcrumb":{"@id":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/"]}]},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/tretjakovska-galerija\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Tretjakovska galerija \u2013 Najbogatija zbirka ruske umetnosti"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#website","url":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/","name":"R-TOURS","description":"Putovanja u Rusiju","potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/?s={search_term_string}"},"query-input":"required name=search_term_string"}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#\/schema\/person\/762deb5a40e54767ca60ab98bfd97acb","name":"R-TOURSsrb","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/#\/schema\/person\/image\/","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/7e78624c5d70d61c5d710979270510a0?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/7e78624c5d70d61c5d710979270510a0?s=96&d=mm&r=g","caption":"R-TOURSsrb"},"url":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/author\/r-tourssrb\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2313"}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=2313"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2313\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":2358,"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/2313\/revisions\/2358"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media\/2355"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=2313"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=2313"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.rtours.rs\/sr\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=2313"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}