Arodrom Beograd – Nikola Tesla poznat je i pod ranijim nazivom „Aerodrom Surčin“. U javnosti ga često simbolično nazivaju „Kapija Srbije“ iz razloga što predstavlja glavni, mogli bismo da kažemo i jedini aerodrom Srbije. Naravno, ovom tvrdnjom, nenamerno nipodaštavamo važnost ostalih, na prvom tj. drugom mestu aerodroma Konstantin Veliki u Nišu.
Aerodrom Nikola Tesla je pozicioniran 12 km od centra grada, zapadno u blizini Surčina. Ova pozicija aerodroma je veoma atraktivna jer se prilikom sletanja odnosno priprema za sletanje na aerodrom, sa istočne strane, „u niskom letu“, preleću naseljeni i atraktivni delovi grada kao što je Ada Ciganlija, reka Sava i Savsko jezero, novi „most na Adi“ i Novi Beograd.
Na Aerodrom Nikola Tesla je u prošloj godini (2011.) sletelo (ili sa njega poletelo) 3.124.633 putnika a statistike za 2012. godinu kažu ad mesečno aerodrom izvrši oko 4 000 aviooperacija (poletanja i sletanja aviona) i da kroz njegove gejtove mesečno prođe više od 300 000 putnika.
Aerodrom Nikola Tesla je matična vazdušna luka domaćoj nacionalnoj avio kompaniji Jat Airways ali i mnogim drugim aviokompanijama, domaćoj čarter avio kompaniji Aviogenex i poznatim low cost avio kompaniji Wizzair. Avio taksi avio kompanijama Air Pink, Jat airways AVIO taxi, Pelikan Airways i Princ Avijacija te kargo avio kompaniji United Internacional Airlines.
Aerodrom Nikola Tesla Beograd je idealno lociran jer se nalazi na „raskrsnici“ najvećih vazdušnih ruta. Takođe, idealno je lociran u odnosu na druge aerodrome u okruženju. Odsustvo „konkurencije“ mu omogućava nesmetan razvoj i bolju poziciju u sveopštoj „trci“ za mesto glavnog regionlnog aerodroma. Ne postoje navigaciona ograničenja a vazdušne rute i prilazi opremljeni su savremenom navigacionom opremom. Krajem 2005. Godine instaliran je i navigacioni sistem CAT IIIb tako da sada postoje uslovi za poletanje i sletanje i tokom najmaglovitijih dana u godini.
Osim pomenutog, aerodrom Nikola Tesla ima još četiri precizna sistema za vođenje aviona (VOR, DME). Oba prilaza poletno-sletnoj stazi opremljena su preciznom radio-navigacionom opremom ILS tipa i radarom za navođenje, kao i drugom radio-navigacionom opremom (VOR, DME i sl.) koja obezbeđuje bezbedno letenje u lošim vremenskim uslovima. „Follow me“ vozilo predvodi avione do njihovih pozicija na platformi.
Interesantna je i priča o imenu aerodroma. Osim logičnog, svima poznatog naziva „Aerodrom Beograd“ poznat je i pod formalnom nazivu „Aerodrom Nikola Tesla“. Naime, pre nekoliko godina u javnosti se pojavila ideja da se aerodromu da novi identitet te da, u skladu sa običajima i trendovimau svetu, ponese ime neke znamenite ličnosti iz prošlosti Srbije. Postojalo je mnogo ideja i inicijativa ali su se izdvojila dva „Aerodrom Zoran Đinđić“ i „Aerodrom Nikola Tesla“. Naravno, pobedilo je starije i poznatije ime čiji predlagač je bio jedan beogradski službenik.
Sve je počelo ovako…
Današnji aerodrom Nikola Tesla je zvanično pušten u saobraćaj 1962. godine i od tada do danas se menjao u skladu sa vremenom i porastom broja avio operacija odnosno u skladu sa opštim razvojem i popularizacijom aviosaobraćaja. Izgrađen je još jedan terminal, postepeno je uvođena sve savremenija navigaciona i druga oprema, proširivana i modernizovana uzletno sletna pista i rulne staze…
Međutim, sve gorenavedeno važi tek od ’62. godine. Do tada, „Aerodrom Beograd“ menjao je svoje lokacije. Pre Surčina, aerodrom se (od 1927. godine) nalazio na Novom Beogradu, na mestu gde se danas nalazi poslovni kvart simboličnog naziva „Airport City“. Zvanični naziv tamošnjeg aerodroma glasio je „Međunarodno vazdušno pristanište Beograd“. Aerodrom je raspolagao sa četiri travnate poletno-sletne staze. 1931. godine izgrađena moderna pristanišna zgrada, a 1936. ugrađena je i oprema za sletanje pri slaboj vidljivosti.Sudbina ovog aerodroma zapečaćena je krajem II svetskog rata kada su ga minirali nemci pri povlačenju iz Beograda.
„Airport City“ lokaciji prethodila je lokacija u blizini Pančeva. Sa ovog aerodroma je pokrenuta i prva redovna međunarodna linija Pariz – Carigrad koju je obavljala avio kompanija „Franko-Rumen“.
Pre lokacije u blizini Pančeva, aerodrom se „Verovali ili ne!?“ nalazio na Kalemegdanu, Tačnije u „Donjem gradu“ Beogradske tvrđave. Uzletno-sletna pista nalazila se na potezu od turskog amama (danas Planetarijum) prema ušću Save u Dunav.
A pre svih gorenavedenih, (davne 1910. godine), prvi „Aerodrom Beograd“ pronašao je svoju lokaciju na današnjoj Banjici na prostoru na kome se danas nalazi bolnica VMA. Ovaj aerodrom nije korišžen za putnički avio saobraćaj već uglavnom za vezbanje, vojne svrhe i poštanski saobraćaj.
Međunarodni kod aerodroma Beograd je IATA: BEG, ICAO: LYBE